4.
Нато тражи да се ФСБ избаци из КАП-а
понедељак, 05 март 2012 08:21 Дан
Агенција за националну безбједност
има податке да је предсједник Одбора директора КАП-а Алексеј Кузњецов руски
обавјештајац и шеф Службе за безбједност Руске Федерације (ФСБ) у Црној Гори,
изјавио је за „Дан" предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић.
-Ове податке сам добио од мојих
извора из АНБ-а и полиције, од којих сам добијао и највећи број информација о
дјеловању руских обавјештајних структура, које у Црној Гори заступа нико други
него шеф дипломатије Милан Роћен. На основу ових провјерених података, јавно
сам раскринкао политичке коруптивне везе врха црногорског режима са појединцима
из врха обавјештајно тајкунских и криминалних структура у Русији. Настанак
„Бемакса" и куповина машина вриједних на десетине милиона еура, изградња
преко 130.000 квадрата стамбено-пословних објеката на Приморју и несметано
прање новца руских тајкуна и криминалаца преко црногорских банака указује на
постојање јасне политичке намјере врха режима да развија бебједносно-обавјештајне
односе са Русијом. Ове информације добио сам са истог, већ чувеног мејла
снезана.пахуљица, са којег су стигли и листинзи прислушкиваних разговора Шарића
и Кељмендија. Исти мејл добиле су још најмање двије институције у Црној
Гори-навео је Медојевић.
Оцијенио је да за сваког
обавјештајца од ранга, „какав је без дилеме Кузњецов, проблем настаје кад мора
да се обраћа јавности.
-То обично значи да је његова
стварна улога откривена и да ће ускоро бити повучен у централу. Након
открића да наше обавјештајне службе прислушкују амбасаде западних земаља и да
преко војно-дипломатских мисија режим шаље проруски доктриниране војне
обавјештајце Бранка Крге у земље ЕУ и сједиште НАТО-а, премијер Лукшић је добио
три захтјева од стране НАТО-а. Трећи захтјев је да се онемогући активно
дјеловање ФСБ у Црној Гори и да се прекине сарадња црногорског режима и дјелова
обавјештајних служби с њима. Од тог тренутка Лукшић прави заокрет, тражећи
хитан раскид уговора и избацивање Руса из власништва, и поред тога је
лично потписао катастрофални уговор о поравнању са власницима КАП-а, којим је
држава преузела гаранције за кредите који сад долазе на наплату. Лукшић је,
нема сумње, све до овог упозорења НАТО-а био наклоњен Русима и слиједио је
политику Ђукановића и Роћена да држава мора изаћи у сусрет сваком ултиматуму
власника КАП-а-истакао је Медојевић.
Нагласио је да је инсистирање
Кузњецова да су уложили 200 милиона еура у КАП „најобичнија неистина и
манипулација".
-Истини је много ближа информација
да су власници КАП-а уложили 300 милиона у своје пријатеље у врху режима. Можда
је дио тог новца преко руске мафије издвојен за финансираље послова Шарићевог
наркокартела, пошто је познато да кокаински бизнис у свијету контролише управо
руска мафија у сарадњи са дјеловима обавјештајних структура. Вјероватно је сад
и Кузњецову јасно да су направили велику грешку што су вјеровали Ђукановићу и
Роћену, па се осјећају превареним и опљачканим. Они су „инвестирали" више
стотина милиона еура у њих двојицу, а они нијесу завршили посао за који су
добили новац-тврди Медојевић.
Како је додао, ако Кузњецов сматра
да грађани из буџета или новим задуживањем треба да ваде „наивне Русе и домаће
плаћенике", мора рачунати да ће опозиција и антирежимске снаге пружити
отпор.
-Господине Кузњецов, своја
потраживања наплатите од оних који су узели новац, а Црна Гора није на
продају-поручио је Медојевић.
Погон за претварање струје у инготе
Медојевић је оцијенио да у пословању
власника КАП-а нема никаквих изненађења,
-И овдје је примијењена иста толинг
шема, по којој се набавке сировина и репроматеријала врше од својих фирми по
вишим цијенама, а производи се пласирају такође својим фирмама по нижим
цијенама. Цјелокупни посао се обавља по принципу увоза за извоз, без плаћања
ПДВ-а. КАП се практично претворио у погон за трансформацију енергије у инготе.
Власници зарађују на разлици у цијени приликом увоза и извоза, док се
књиговодствено у билансима гомилају дугови и губици. Власници КАП-а нијесу
испоштовали инвестициони план, који је био саставни дио уговора, а који се тиче
модернизације Електролизе и Глинице, активирања Прераде и санирања еколошких
последица-констатовао је Медојевић.
Од 2005. приходовали милијарду и по
Ен плус група је приходовала 1,533
милијарде еура откако је у новембру 2005. године приватизовали КАП за 48,5
милиона еура. То је у просјеку по 219 милиона еура прихода сваке године.
Иако су ушли у КАП у новембру,
потписали су уговор у мају 2005. и од тада су по њиховој директиви склапани
уговори са Гленкором и комплетан профит је ишао Ен плус групи.
Прве године произвели су 106 тона
алуминијума и приходовали 201,54 милиона еура, 2006. произвели су 15 тона више
и приходовали 311,34 милиона, а годину касније су за 124 тоне зарадили 327,342
милиона.
Година кризе утицала је и на КАП, па
је производња опала у четвртом кварталу и износила 107 тона, што се одразило и
на приход, који је износио 275,837 милиона. Од 2006. до 2008. године цијена
алуминијума на берзи била је изнад 2.500 долара, док је 2009. пала на 1.669
долара у просјеку, на је КАП те године приходовао 106,827 милиона еура за 64
тоне алуминијума. Годину касније производња је повећана за 18 тона, а цијена на
берзи је порасла на 2.173 долара, па самим тим и приход КАП-а, који је порастао
на 178,186 милиона еура. Раст цијене на берзи алуминијума, уз раст прихода
КАП-а, наставио се и у 2011. години, па су за произведене 93 тоне узели 223.260
милиона еура.
Дакле, за произведених 697 тона
алуминијума Ен плус група је приходовала 1,533 милијарде еура, што је 31 пут
више од цијене коју су платили да би постали већински власници КАП-а.
3.
КАЖЕ ДА СЕ ПРОТИВ РУСКИХ ФИРМИ ВОДИ КАМПАЊА
Новембар 2011
Амбасадор Руске федерације
Нестеренко Били сте лидер захваљујући руским инвестицијама
Озбиљна препрека за инвеститоре у Црној Гори, и то не само руске, је
велико одуговлачење процедура у вези са издавањем бројних дозвола од
надлежних органа, стално помјерање рокова усвајања урбанистичких планова
и других законских прописа.
Што брже ваше институције пређу на праксу оперативнијег доношења одлука,
тиме ће се повећати и инвестициона привлачност ваше земље. Говорим то,
са надом на разумијевање, рекао је у интервјуу „Вијестима“ амбасадор руске федерације у Црној Гори Андреј Нестеренко.
Протеклих неколико година пропале су, или пред потпуним колапсом, скоро
све најважније инвестиције држављана Русије у Црној Гори (Завала,
Комбинат алуминијума, хотел Отрант – Улцињ, Нови Првоборац,). Како то
коментаришете и шта мислите како ће то утицати на даљу привредну
сарадњу?
" Опростите, али не бих се ја сложио са оваквом тезом. Између наших
земаља постоје посебни односи. Као што знате, ове године заједно са
Црногорцима обиљежавамо 300-ту годишњицу успостављања првих политичких
контаката Русије и Црне Горе.
Иза те бројке стоје вишевјековне традиције братства, пријатељства,
узајамне помоћи. У најтежим тренуцима историје су народи наших земаља
били заједно... Ове године је одржано више посјета и манифестација да се
подсјете колико су блиски и пријатељски односи међу нама.
Не могу, а да не кажем, да у оваквој позитивној атмосфери помало чудно
изгледају изјаве појединих овдашњих политичара, које стварају лажну
слику о Русији.
Не желим да будем оштар, али се већ неко вријеме у неким овдашњим
медијима даје информација која оставља траг неке свјесне кампање. О
очигледним успјесима нико не говори, иако њих има.
Више од 5 година (од октобра 2006) на црногорском тржишту сигурно ради
компанија „Лукоил-Монтенегро“, која већ посједује 10 бензинских станица.
Хтио бих да подвучем да квалитет сервиса и обим услуга компаније
одговара највећим захтјевима ове области бизниса. Зашто нико о томе
овдје не пише?
Други примјер је компанија „Метропол“, која планира изградњу елитног
хотелско-туристичког комплекса на острву Св. Марко у Боки Которској,
чија је вриједност више од 300 милиона еура.
У складу са законодавством Црне Горе припрема се неопходна документација
и већ се очекује дозвола за почетак грађевинских радова. Мислим да
приступ компаније „Метропол“, када је квалитет реализације пројекта
изнад њене брзине, треба да постане примјер за све стране инвеститоре.
Треће. Од јула 2010. године у Црној Гори ради Асоцијација
руско-црногорске инвестиционе сарадње, која уједињује велике руске
компаније и која је успјела да јако напредује у привлачењу озбиљних
руских инвеститора у најразличитије секторе привреде Црне Горе, прије
свега у област енергетике...И тако даље.
Сада о оним примјерима које сте ви навели. Хтио бих да подсјетим да је
само у пројекат „Завала“ руски инвеститор уложио око 108 милиона еура,
12,5 милиона у Отрант, више од 50 милиона у хотел Ас у Перазића долу.
Некако се те бројке заборављају, међутим, ти озбиљни износи су на крају
уливени у економски систем ваше земље. Што се тиче тзв. колапса, који
сте споменули, желим нешто да појасним. У периоду до кризе, Црна Гора је
била један од лидера у Европи по нивоу директних страних улагања по
глави становника, у чему су велику улогу одиграла и руска улагања.
Али глобална криза, која је кренула од банкарског система у САД, у Црној
Гори, као и свуда, “ударила” је по оним сферама гдје су углавном
улагане руске инвестиције. Дошло је до проблема са завршетком неких
објеката, који су се, као и свуда у свјету, градили уз коришћење кредита
страних и домаћих банака.
И у најразвијеним свјетским економијама је помоћ банкама тада пружила
држава. У Црној Гори, која није посједовала сопствене финансијске
резерве, домаћи и страни улагачи су доспјели у ситуацију да буду „сами“
са кризом. Посљедице су добро познате.
Свакако највеће разочарење је инвестиција Олега Дерипаске у КАП и
Руднике боксита. Представници ЦЕАЦ-а ових дана увелико преговарају о
изласку из КАП-а. Како то коментаришете?
" Прије свега нагласићу да ви говорите о искључиво комерцијалном
пројекту, у којем учествују стране заинтересоване за овакав облик
партнерства. Али у КАП-у руског инвеститора чекало је пуно ненајављених
разочарења. Да се вратимо на ваше питање.
Кључна ријеч је преговори. Драго нам је, што се преговара. Значи,
постоји могућност да се пронађе пут за рјешавање постојећих проблема.
КАП мора да ради, да доноси профит у црногорски буџет, да обезбјеђује
радна мјеста за грађане.
Ради постизања тог циља је неопходно проучавати све варијанте, и биће изабрана она, која ће изгледати најприхватљивија за све.
Прије 10-так дана у Црној Гори је главни догађај био пети састанак
руско-црногорског Комитета за економску и трговинску сарадњу, посебно
изјаве министра Сергеја Шојгуа. Какви су ваши утисци?
" Према нашим оцјенама, и то је подвукао у разговору са мном пред
полијетање за Москву г. Шојгу, оно је било веома успјешно... Као
резултат засједања је потписан протокол, гдје су фиксирани сви
постигнути договори.
Све можете да сазнате из његовог текста. Али као примјер ћу се осврнути
само на једну тему. Након анализе у области туризма Комитет је дошао до
закључка да је неопходна активнија политика у тој области.
Подаци кажу да током првих 9 мјесеци ове године вашу земљу је посјетило
око 235 хиљада руских туриста. Прошле године та бројка је износила 150
хиљада. Сада је неопходно не само да се задржи тај резултат, него и да
се повећа.
Зато је на засједању Комитета одлучено да се формира радна група за
туризам и да се одржи у Русији уочи наредне туристичке сезоне велика
промоција туристичких капацитета Црне Горе.
Колико су водеће енергетске компаније из Русије као Интер Рао заиста
заинтересоване за изградњу малих хидроелектрана у Црној Гори?
" Одмах бих хтио да прецизирам. Говоримо не само о водећим енергетским
компанијама из Русије, него о највећим компанијама Европе – Интер РАО
ЕЕС, ВО Технопромекспорт, РусГидро.
Ради о могућој изградњи већих термоелектрана, хидроелектрана мање
снаге... Сада се ради на детаљима за реализацију ових пројеката.
Истовремено желим да подсјетим да у складу са стратегијом и планом
развоја привреде Црне Горе до 2012. обим инвестиција у ову област
требало је да износи 980 милиона еура, али за сада то због посљедица
глобалне кризе очигледно заостаје од планираних рокова.
Међутим, руске компаније, које имају велико искуство изградње
енергетских објеката у бившој Југославији, данас посједују неопходне
финансијске и техничке могућности за обострано корисну сарадњу у овој
области.
Балкан је увијек био „буре барута“
Да ли се слажете са оцјенама руског академика Јевгенија Примакова, који
је скоро овдје учествовао на међународној конференцији, да је Балкан
“европско буре барута” којем могуће врло брзо предстоји либијски
сценарио и нови сукоби?
" Нажалост, Балкан је историјски био „буре барута“ Европе. Сам његов
геополитички положај је диктирао овакву ситуацију. Овдје је увијек била
раскрсница политичких, трговинских, економских и других интереса. И
данас има компликација.
Постоје јако озбиљни проблеми у БиХ, дошло је до још једне ескалације
напетости на Косову. Узгред речено, на то смо ми упозоравали од самог
почетка... Пракса показује, да кршење само једног принципа међународног
права може изазвати кобну ланчану реакцију.
Наш приступ је једноставан и принципијелан. Било који проблем треба да
се рјешава кроз преговоре. Сигуран сам да је, у савременом свијету,
апсолутно могуће пронаћи компромисно-уговорно рјешење без
непропорционалне и унилатералне примјене силе, више од тога - без
диктата.
На крају, иза сваке побједе у оваквим конфликтима увијек постоји и пораз
– страдање стотина хиљада цивила, уништена економија, чије ће обнављање
захтијевати деценије, друге страшне посљедице. Сматрам, да не смије да
долази до оваквих сценарија".
Руске инвестиције за шест мјесеци 45 милиона
Како ви гледате на будућност наше економије?
" Говорећи о будућности црногорске економије, неопходно је узимати у
обзир више фактора. Према мишљењу свјетских експерата, сви смо сад пред
новим таласом глобалне кризе. Нажалост, како показује искуство, он не
штеди, ни велике, ни мале економије. И за то се треба припремати, колико
је могуће.
Као што добро знате, стране инвестиције до сада су биле главни извор
финансирања црногорске економије... Успут, само за првих шест мјесеци
ове године руске инвестиције у црногорску економију су износиле око 45
милиона еура.
Али о томе овдје некако није “популарно” говорити. Зашто? Поставите ово
питање надлежним особама. Желим да се вратим на позитивне ствари.
Најперспективније области, као што је било наведено и на петом засједању
Комитета, су туризам и хидроенергетика.
О туризму сам већ говорио. Што се тиче друге тачке, објаснићу,
посједујете моћне хидроресурсе, од којих се користи само 17 одсто. Ако
се искористи тај потенцијал, Црна Гора може да постане озбиљан играч на
енергетском тржишту Европе.
И ту је већ доста урадила Влада. Примјер су конкретни и интересантни
пројекти са сусједним државама, посебно са Италијом. А наше чувене
енергетске компаније у томе могу помоћи. Тако да треба поштено
сарађивати, тражити рјешења за постојеће проблеме, и ја сам сигуран да
ћемо на крају заједно то успјети.
2.
Милош Войинович: Манк уговорил правительство изгнать русских
7 Jul 2012
Западное лобби во главе с Питером Манком добилось от
правительства, чтобы российским гражданам ограничили возможность покупки
недвижимости и участков в Черногории, а изменение визового режима сделало для
россиян невозможным пребывание в стране долее одного месяца
Западное лобби во главе с Питером Манком
добилось от правительства, чтобы российским гражданам ограничили возможность
покупки недвижимости и участков в Черногории, а изменение визового режима
сделало для россиян невозможным пребывание в стране долее одного месяца. Об
этом корреспондентам газеты Dan заявил Милош Войинович, владелец агентства
недвижимости Pikolo из Колашина. В конце мая Войинович выдвинул инициативу об
изменении положений визового режима, принятого в 2009 году, согласно которым
российским гражданам срок безвизового пребывания в Черногории был сокращен с
года до 30 дней.
Подобное мнение преобладает и среди
российских инвесторов и деловых партнеров, с которыми я общаюсь. Причина такого
саботажа и стремления удерживать русских подальше от Черногории состоит в том,
что россияне располагают крупным капиталом, а некоторые западные инвесторы
видят в этом угрозу для себя, – сказал Войинович. Он подчеркнул, что жители
России покупали больше всего недвижимости с 2006-го по 2008 год. Российские
инветиции, особенно активные в 2007 году, вызвали бум на рынке и привлекли
инвесторов из остальных стран Европы.
По мнению Войиновича, помимо многолетней дружбы
между Россией и Черногорией, главным мотивом для значительных инвестиций была
возможность свободно приезжать и совершать покупки. Черногория, как считает
колашинский бизнесмен, понравилась россиянам еще и потому, что после
загрязненной городской среды они открыли для себя красоты природы.
Милош Войинович представил свое предложение в
Промышленную палату, а также ознакомил с ним премьер-министра Игора Лукшича.
Войинович считает, что Промышленная палата должна быть заинтересована в том,
чтобы поддержать его инициативу.
Предприниматель из Колашина утверждает, что
действующие положения визового режима подвергают дискриминации граждан
Российской Федерации, на которых распространяется правило «без визы в течение
месяца». Такой же порядок въезда в стрну действует и для граждан Эквадора, Кубы
и Перу, которые почти не посещают Черногорию и не имеют причин задерживаться на
более долгий срок. При этом жители практически всех бывших республик Советского
Союза, за исключением России и Белоруссии, могут находиться в Черногории без
визы в течение трех месяцев.
Такое отношение наносит ущерб
Черногории. Страна наверняка лишилась из-за этого полумиллиарда евро, которые
могла бы получить от продажи недвижимости и инвестиций, – говорит Войинович. Он
подчеркивает, что, с одной стороны, в стране кризис и нехватка иностранных
инвестиций, а с другой, принимаются решения, которые упорно отталкивают
заинтересованных инвесторов, но об этом все молчат.
Дополнительным препятствием является и правовое
ограничение, которое предшествовало изменению визового режима: иностранцам не
разрешено покупать землю, если она не урбанизирована и если на ней не
предусмотрено строительство, поэтому фирмы, которые намерены купить участок
земли, должны доказать, что незастроенная земля необходима для их деятельности.
Такое отношение правительства стало плохим сигналом для потенциальных
инвесторов.
Те, кто уже купил недвижимость в
Черногории, чувствуют себя обманутыми, так как не могут находиться в своих
домах или виллах тогда, когда пожелают. По истечении месяца они должны покинуть
страну или через доверенное лицо передать паспорт на границу и заплатить 20 и
даже более евро, чтобы заверить выезд из Черногории. Или же надо обращаться в
черногорское посольство, где им выдадут визу на три месяца, но это стоит 90
евро, отмечает Войинович.
Он считает, что иностранные граждане
владельцы недвижимости в Черногории должны иметь возможность находиться в
стране в течение всего года. По его мнению, это показало бы, что в Черногории благоприятные
условия для иностранных инвесторов.
– Русские ушли не добровольно, мы их изгнали, –
сказал в заключение Войинович.
Как отреагировала Лиляна Филипович
Вице-президент Промышленной палаты Лиляна Филипович, по
словам Войиновича, разговаривала с представителями МВД, которые сообщили ей,
что в данном случае речь идет о двустороннем соглашении между Российской
Федерацией и Черногорией. По мнению Войиновича, власти Черногории должны
принимать собственные постановления самостоятельно, независимо от двусторонних
соглашений, ведь исполнение этих соглашений желательно, но не обязательно.
Граждане Российской Федерации были
самыми значительными покупателями недвижимости в Черногории. И существующие
положения визового режима наносят ущерб, прежде всего, самой Черногории, и
только потом гражданам России. В связи с этим я считаю, что следует начать
кампанию по изменению положений визового режима, чтобы к россиянам относились
так же, как к гражданам бывших советских республик и жителям стран Европейского
Союза, – сказал Милош Войинович.
Западни лоби на челу са Питером
Манком издејствовао је код Владе Црне Горе да се руским држављанима онемогући куповина
некретнина и плацева у Црној Гори, а измјеном визног режима онемогућен им је и
боравак у Црној Гори дуже он мјесец казао је „Дану” власник агенције за
некретнине Пиколо из Колашина Милош Војиновић, који је крајем маја покренуо
иницијативу за измјену владине уредбе о визном режиму из 2009, којом се руским
држављанима боравак у Црној Гори скраћује са годину на 30 дана.
- Такво мишљење преовладава међу
руским инвеститорима и пословним партнерима са којима комуницирам, а разлог за
такву саботажу и покушај да се Руси задрже даље од Црне Горе је што расплажу
великим капиталом, па се због тога поједини инвеститори осјећају угрожено рекао
је Војиновић „Дану” истичући да су улагања руских држављана који су били купци
највећег броја некретнина у периоду од 2006. до 2008. а посебно 2007. када су
изазвали бум на тржишту, чиме су привукли и инвеститоре из осталих држава
Европе.
Осим, како је казао, дугогодишњег
пријатељства Русије и Црне Горе, главни мотив за интересовање Руса за улагања у
Црну Гору је била могућност да слободно путују и купују. Црна Гора им се, како
је казао, допала из из разлога што су након загађених урбаних средина открили
природне љепоте. У иницијативи коју је доставио Привредној комори, која би,
сматра, имала интереса да подржи иницијативу, са којом је упознао и
предсједника Владе Игора Лукшића истиче да су држављани руске федерације том
уредбом дискриминисани, те сврстани у режим боравка без визе у Црној Гори на
мјесец, заједно са држављанима Еквадора, Кубе и Перуа који скоро и да не
прелазе црногорску границу, или немају разлога да се у Црној Гори дуже
задржавају. На тај начин су, појашњава, Руси, заједно са држављанима
Бјелорусије једини дискриминисани у односу на грађане бивших република
Совјетског савеза, који без визе могу да бораве три мјесеца у Црној Гори.
- Таквим третманом нанијета је штета
Црној Гори, јер је остала ускраћена за сигурно још милијарду еура које би имала
од продаје непокретности и инвестиција - наводи Војиновић истичући да на једној
страни стоји криза и мањак страних инвестиција, а на другој одлуке којима се
заинтересовани инвеститори упорно одбијају, о чему се ћути. Додатна препрека је
законско ограничење, које је претходило измјени визног режима, којим је
странцима онемогућена куповина земљишта, уколико није урбанизовано и уколико на
њему није предвиђена градња, те да компаније које намјеравају да купе плац
морају да доказују да је неурбанизовано земљиште потребно предузећу. Сматра да
су због таквог поступања Влада инвеститори пренијели лошу поруку потенцијалним
улагачима.
- Они који су купили некретнине у
Црној Гори, осјећају се превареним, јер не могу да бораве у својим кућама или
вилама кад год то желе, јер по истеку мјесеца морају да напусте државу, или
боље рећи, по повјерљивом човјеку пошаљу пасош на границу уз 20 или више еура,
како би овјерили излазак из Црне Горе или се обраћају црногорској амбасади да
им изда визу за боравак од три мјесеца, што кошта 90 еура наводи Војиновић у
иницијативи. Сматра да би страним држављанима, власницима некретнине у Црној
Гори требало омогућити да током цијеле године могу да бораве у Црној Гори, што
би, како је казао, показало да имамо повољан амбијент за стране улагаче.
- Нијесу Руси отишли сами, него смо
их ми отјерали закључио је Војиновић.
1.
П Р О Ј Е К А Т
ЗАШТИТА РУСКИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ
П Р О Ј Е К Т
ЗАЩИТА РОССИЙСКИХ ИНВЕСТИЦИЙ В ЧЕРНОГОРИИ
ОПИСАНИЕ ПРОЕКТА
Исходя из того, что Черногория и Россия связаны многовековой
дружбой, традиции, братства и взаимной помощи, так что спасибо Черногория была
в привилегированном положении через инвестиции от гражданах России и по
заявлению президента России Владимира Путина, инвестиции России в Черногории
2006 году превысили две миллиарде долларов.Неправительственная организация
"Европейское движение НАШИ КОРНИ"в отмеченю поддержки и защити русских
инвестиции начала проект "ЗАЩИТА РОССИЙСКИХ ИНВЕСТИЦИИ В ЧЕРНОГОРИИ".
Проект "ЗАЩИТЫ РОССИЙСКИХ ИНВЕСТИЦИИ В ЧЕРНОГОРИИ"
основано на защиты многовековной словенской дружбы Черногории и России в целях
укрепления и помочь русским инвесторам которые на более высокие цены покупали
недвижимости в Черногории по сравнению с западными инвесторами и таким образом
статли крупнейшим инвестором в русского капитала в Черногории .
Проект основан на информации, полученной от русских
инвесторов, и они говорят о различных формах обструкции Русского капитала,и
некоторыие случаи обструкции могу быть охарактеризовани как политические
обструкции в порядке на изгнание Русского капитала под видом бизнес барьеры, и
унижение учреждения государства в Черногории.По предназначены это умелые
манипуляции, которие приехают от Запада для и унижения Русского капитала в
способствоватнию банкротства Русских инвесторов и таким образом выполнить свою
цель изгнания Русских из Черногории.
Эти виды препятствия такие, как отказ и вызов инвестиций
через различных административных барьеры , мошенничество, ошибки,
недобросовестной конкуренции, замедление инвестиционного цикла, разрешено или
организованное поведение сотрудников в государственных учреждениях
преднамеренный отказ в выдаче документов, задержка в процедуры принятия выдачи
решения , и различные виды гениально разработалного действия с оттенком
коррупции ведут Российских инвесторов в положении проигравших против их воли,а
в между времени государственные учреждения в Черногории имитировают выполнение
Черногорских законов.
Таким образом изгнание русских инвесторов вероломно
разработано что бы взрывали веками братские отношения между России и Черногории
и тогда ыввести в Черногорию инвесторов от страны, у которых неть искреннее
желание для Черногории.
Такую, унижену и разграбителну Черногорию хотят ссориться с
братским русским народом тогда от Черногории, сделат колонию Европейского Союза
и НАТО.
Такюу беднуюи грабилну Черногору будет купить дешевле
спекулятивным капиталом западных стран, за политическое влияние и
позиционирование НАТО базы , из которых могут продолжают действовать в
соответствии с русским народом и Евразийского союза.
Основываяются на этих фактах, мы заключаем, что в отношению
русских инвесторов делают кампании политический разработы коллапса руского
капитала и изгнания русских инвесторов.
РАЗРЕШЕНИЕ ПРОБЛЕМА ПРОЕКТА
С помощью этого проекта мы хотим быть инициаторами
реализации защите русских инвесторов и вождение обвинения против тех, кто
угрожает русских инвестиций.Мы хотим, чтобы начатли кампанию избирательных
ответственных лиц в средствах массовой информации за умышленное препятствие
русских инвесторов в Черногории и помочь судам в Черногории в содействие для
поднять жалобы и начала процесса против организаторов этой преступной
обструкции Руского капитала.
Этот проект будет способствовать, чтобы удовлетвориль
юстициу поврежденных русских инвесторов в Черногории и устранение бизнис
барьеров.
Мы считаем, что этот проект, во многих случаях умышленного
препятствия и обструкции русских инвестиций будет решен через институты и
система государства Черногории. Это позволит избежание включения органов
государственной власти России и передачи плохих сообщений русских инвесторов,
желающих вкладывать инвестиции в Черногории.
Мы считаем, что решение этого проблема показать, что
Черногория хочет продолжать развитие многовековние исторические и братские
отношения между Черногорией и Россией, и информирование общественности и
государственных учреждений по этому вопросу проблема приводит к той же
резолюции, что бы позволило дальнейших инвестиций русских инвесторов в
Черногории.
ПРОЕКТ ПЛАНА ДЕЯТЕЛЬНОСТЫ
Деятельность в рамках проекта включают в себя:
>Включение поврежденных русских инвесторов в проекте
>Общественный имен, обвиня виновных в средства массовой
информации
>Участие всех заинтересованных граждан в проекте
>Сбор документов
>Включение официальных государственных служащих
учреждения Черногории в проекте
>Общественное приглашение через средства массовой
информации заинтересованы в проекте
>Противостояние и публичные ТВ дебаты
>Организация пресс - конференций и круглых столов
>Решение проблемы внесудебного или по решению суда
ЦЕЛЬ ПРОЕКТА
>Помощь русских инвесторов в удалении всех видов
барьеров;
>Активация заблокированныого капитала русских инвесторов;
>Привлечение русских инвесторов в Черногории;
>Создание благоприятного инвестиционного климата;
>Укрепление инвестиционного сотрудничества между
Черногорией и русский инвесторов;
>Укрепление неразрывной связи с народоми Черногории и
России;
СРОК ХРАНЕНИЯ
>Запуск проекта является март 2012 года в Черногории
>Данный проект является бессрочным
ПЛАНИРИЕМЫЕ ИСТОЧНИКИ ФИНАНСИРОВАНИЯ
>Финансирование проекта будет обеспечено собственных
средств и спонсоров
МЕТОД МОНИТОРИНГА ПРОЕКТА
Проект может сопровождаться всеми заинтересованными
сторонами.
М.П.
Никшић Март 2012.г
П Р О Ј Е К А Т
ЗАШТИТА РУСКИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ
ОПИС ПРОЈЕКТА
Полазећи од тога да Црну Гору и Русију веже вишевјековно
пријатељство, традиција, братство и узајамна помоћ па је захваљујући томе Црна
Гора имала повлашћени положај током инвестирања руских грађана, а по изјавама
Председника Русије Владимира Путина руске инвестиције у Црној Гори су до 2006
премашиле двије милијарде долара, НВО “ЕВРОПСКИ ПОКРЕТ НАШИ КОРЈЕНИ”
је у знак подршке и заштите руских инвестиција покренула пројекат “ ЗАШТИТА
РУСКИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ”.
Пројекат се
базира на заштити вишевјековног словенског пријатељства државе Црне Горе и
Русије са циљем да ојача и помогне руске инвеститоре који су по много већим цијенама
куповали некретнине у Црној Гори у односу на инвеститоре западних земаља те
тако постали највећи улагачи руског капитала у Црној Гори.
Пројекат је рађен на основу информација које добијамо од
руских инвеститора , а оне говоре о разним видовима опструкције руског
капитала,па се поједини случајеви опструкција могу окарактерисати као политичке
опструкције, са циљем протјеривања руског капитала под плаштом бизнис баријера
и умртвљених институција државе Црне Горе.У суштини то су вјешто смишљене
манипулације којe долазе са запада да умртве руски капитал и допринесу банкроту
руских инвеститора те тако испуне свој циљ протјеривања Русије из Црне Горе .
Oвакви видови опструкција као што су : оспоравање
инвестиција кроз разне административне баријере,преваре,заблуде, нелојалне
конкуренције, успоравање инвестиционог циклуса, допуштено или режирано понашање
запослених у институцијама државе, намјерно неиздавање документације,
одуговлачење издавања решења кроз процедуре и многе разне врсте вјешто
смишљених радњи са назнакама корупције доводе руске инвеститоре у положај
губитника мимо њихове воље, док државне институције Црне Горе симулирају
спровођење црногорских закона.
Овакав вид протјеривања руских инвеститора је лукаво
смишљен, како би се пореметили вишевјековни братски односи Русије и Црне Горе,
а затим се у Црну Гору довeли инвеститори земаља које немају по Црну Гору
искрене намјере.
Овако понижену и опљачкану Црну Гору желе завадити са
братским руским народом а потом од Црне Горе направити колонију Европске уније
и НАТО-а. Таква осиромашена и опљачкана Црна Гора би се јефтино купила
шпекулативним капиталом западних држава за остваривање политичких утицаја и
позиционирања НАТО база из којих би се даље дјеловало према руском народу и
Евроазијској унији. На основу ових чињеница закључујемо да се против руских
инвеститора води кампања смишљеног политичког урушавања руског капитала и
протјеривања руских инвеститора
РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА ПРОЈЕКТА
Овим пројектом желимо да будемо иницијатори спровођења
законске заштите руских инвеститора и покретачи тужби против оних који
угрожавају руске инвестиције. Желимо јавно покренути акцију прозивања
одговорних лица преко медија за намјерну опструкцију руских инвеститора у Црној
Гори као и помоћи судовима Црне Горе у подизању тужби и покретању процеса
против организатора оваквих криминалних опструкција руског капитала. Овај
пројекат ће допринијети задовољењу правде према оштећеним руским инвеститорима
у Црној Гори и уклањању бизнис баријера.
Сматрамо да ће овим пројектом многи случајеви намјерне
опструкције руских инвестиција бити ријешени кроз институције система државе
Црне Горе . Тиме би се избјегло укључивање државних органа Русије и слање лоше
поруке руским инвеститорима који желе инвестирати у Црну Гору.
Сматрамо да ће решавањем овог проблема држава Црна Гора
показати да жели и даље да његује вишевјековне историјске и братске
односе Црне Горе и Русије , а упознавањем јавности и државних институција о
овом проблему довести до решавања истог те тако омогућити даље улагање руских
инвеститора у Црну Гору .
ПЛАН АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА
Активности пројекта обухватају :
> Укључивање оштећених руских инвеститора у пројекат;
> Јавно именовање и прозивање криваца у медијима; > Укључивање свих
заинтересованих грађана у пројекат; > Прикупљање документације; >
Укључување службеника институција Црне Горе у пројекат; > Јавни позив преко
медија заинтересованим за пројекат; > Сучељавање и јавна ТВ дебата ; >
Организовање прес - конференција и округлих столова; > Решавање проблема
вансудским или судским путем.
ЦИЉ ПРОЈЕКТА
- Помоћ
руским инвеститорима у отклањању свих врста баријера;
- Активирање
блокираног капитала руских инвеститора;
- Привлачење
руских инвеститора у Црну Гору;
- Стварање
повољне инвестиционе климе;
- Јачање
инвестиционе сарадње Црне Горе и руских инвеститора;
- Јачање
нераскидивих веза народа Црне Горе и Русије.
РОК ТРАЈАЊА
Почетак реализације пројкекта је март 2012 године на
територији Црне Горе.Пројекат је неограниченог трајања.
ПЛАНИРАНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА
Донације и спонзори .
Никшић Март
2012.г