17. Књигом против фалсификовања историје Црне Горе

Књигом против фалсификовања историје Црне Горе 

3.

КАКО СУ ДНЕВНЕ НОВИНЕ ВИЈЕСТИ ПРЕНИЈЕЛЕ ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ ВЈЕШТАЧКЕ ХРВАТСКЕ НАЦИЈЕ , И РЕАГОВАЊЕ РАДОЊЕ БОЖОВИЋА УПУЋЕНО УРЕДНИКУ ВИЈЕСТИ  МИХАИЛУ  ЈОВОВИЋУ  КОЈИ  СЕ НИЈЕ ПОНИО ПРОФЕСИОНАЛНО И ОБЈАВИО РЕАГОВАЊЕ.

Трибине под окриљем СПЦ Вјештачка хрватска нација је настала из злочина

(у црквеним домовима)

 О Хрватима је Божовић са говорница СПЦ рекао да су покатоличени Срби чија је историја фалсификат

У просторима Српске православне Цркве у Црној Гори су одржане двије трибине на којима се говорило о  "скриваној српској историји", о хрватској држави и римокатоличкој цркви као злочиначким творевинама, а о Хрватима као нацији чија је историја фалсификована.

Аутор књиге "Прилози историји Срба", Радоња В. Божовић, своје тезе о историји Срба и Хрвата изнио је почетком новембра са говорнице Црквено-народног дома Светог Василија острошког чудотворца у Никшићу, и љетос у порти Храма Светог Ђорђа у Подгорици

Божовић је рекао да је "из страшних злочина створена вјештачка хрватска нација" и оцијенио да је римокатоличка црква "највећа терористичка организација на свијету".

"Данас с правом кажемо да је хрватска нација вјештачка нација склепана од отпадника српства", рекао је Божовић на трибини у Никшићу гдје је представљена његова књига "Прилози историји Срба".

Хрвати - минорно турско племе

"Цијела њихова повијест (Хрвата) је фалсификована", рекао је Божовић.

Божовић је истакао да су Хрвати нападали Србе и у древним временима, "као минорно туско племе Курбати".

"Док су аварске хорде продирале даље на сјевер и запад Курбати су по Панонији нападали незаштићена српска племена", рекао је Божовић.

На Фејсбук страници гдје се представља Божовићева књига пише: Хрвати исконски мрзе Србе иако су их Срби увијек штитили..."

О Хрватима је Божовић са говорница СПЦ говорио као о покатоличеним Србима чија је историја фалсификат.

Срби - мајка свих бијелих народа

О наводној скриваној страни историје Срба Божовић је више говорио у Подгорици, гдје је рекао да су Срби имали азбуку неколико вјекова прије сумерског писма у Месопотамији.

"Они су узели од нас азбуку, а видите колико се диже у небеса та мудра Грчка, та велика римска култура, египатска, а све су преузели од нас, чак и Јевреји су преузели србицу од нас".

Божовић је оцијенио да је "савремена европска цивилизација настала из античке српске цивилизације".

На трибини у Подгорици је речено "да су Срби најстарији народ Европе, мајка свих бијелих народа."

Божовић је истакао да је "етрурско писмо стара србица", а "по Херодоту, Тиренско и Балтичко море звало се Српско море".

"До четвртог вијека послије Христа Данска се звала Србија", рекао је Божовић.

Прилоге са неких Божовићевих промоција емитовао је радио Светигора, чији је оснивач Митрополија црногорско-приморска.

Рецензент Божовићеве књиге је Будимир Алексић, посланик Нове српске демократије.

Извор: Вијести , Објављено: 16.11.2011

Реаговање на писање листа "Вијести"

четвртак, новембар 17, 2011 у 7:14 по подне                                                 

 Редакцији  дневног листа „Вијести“                                                                                                              -Главном и одговорном уреднику Госп. Михаилу Јововићу

 ИСТОРИЈА ПО РАДОЊИ БОЖОВИЋУ   -  одговор на „стручну анализу“ мојих књига

 Дана 16. новембра 2011. године у Вашем  дневном листу „Вијести“ на другој страни у руб-рици „Политика“???  новинари Бр.М.-Т.П. су спектакуларно и произвољно тумачили научне истине:

а) 57 научно-историјских књига и списа                                                                                                                                  

    52 свјетски признатих историчара,

   29 античких и средњовјековних писаца

 преточених у књигу „Прилози историји Срба“

 б) 200 научно-историјских књига и списа

     156 свјетски признатих историчара,

     18 античких и средњовјековних  писаца

коришћених у књизи „ Прилози историји вјештачке хрватске нације“

 -Црквени простор није коришћен „за надоградњу србских националистичких митова“, већ за аргументовано образлагање историјских докумената и доказа коришћеним од неколико стотина историчара Француске, Италије, Њемачке, Мађарске, Чешке, Пољске, Русије, Хрватске, Турс-ке,Србије... заједно са четрдесетак античких и средњовјековних писаца: Птоломеја, Страбона, Платона, Плинија, Херодота, Прокопија, Јорданеса, Менандара Протихтора, Халкохондила, Михаи-ла Аталијата, Ђорђа Кедрина, Нестора  Часног Кијевског, Хелмхолда, Граматикуса Сакса, Мојсија Хе-ренског, Мавра Орбина, Павла Јосифа Шафарика ...

 -Тенденциозно помињање нашег часног преосвештеног Митрополита Амфилохија, у Вашем чланку, личи на праксу АГИТПРОП-а КПЈ из времена послије Другог свјетског рата, само је „непри-јатељ“ и овога пута Србска Православна Црква и њено свештенство, а са вјерним народом ћете  касније .

-Портали  „You Tube“  и  „Facebook“  не служе за произвољно и неквалификовано тумачење историјски чињеница. За тако нешто постоје књиге.

-Свједоци смо да је много неистина и увреда бачено у лице православном србском народу Црне Горе. Моје књиге износе  само документоване историјске истине које, предпостављам, ни-јесте прочитали.

-Можда Вам не сметају устаљене флоскуле и историјски фалсификати који се понављају де-ценијама. Све ове историјске истине у мојим књигама, објављиване су и раније и нијесу оспора-ване, али сте их ви употријебили   за обрачун са Србском Православном Црквом.

-Треба ли да наведем 743 имена католичких хрватских свјештеника који су клали и убијали православне Србе у периоду 1941. – 1945. А и то колико их је одговарало за ове злочине ? Убили су и заклали 216 православних свјештеника и 4 владике. Уништили су стотине православних цркава и манастира. Све су то истине од којих се не може побјећи, али ви истовремено изокренутом  логи-ком  тражите кривце у србском народу и Србској Православној Цркви.

 -Злочиначка држава Хрватска у Другом свјетском рату је побила на најзвјерскији начин близу два милиона православних Срба, а у задњој деценији 20-ог вијека је протјерала преко 700 хиљада Срба. Зато су награђени од западних католичких држава и Ватикана који им поклонише др-жаву, а примиће их директно у ЕУ и НАТО  без условљавања.....

 -Хоћемо ли и даље ћутати пред истином да је у Европи у протеклом миленијуму, у вјерским ратовима које је покретао и подстрекавао Ватикан убијено око 200 милиона Словена ?

 -Гдје су данас Полапски и Балтички Срби ? Гдје су данас Балкански Срби западно од Дрине ?

 -Ко је први признао Независну Државу Хрватску априла 1941.  и Републику Хрватску у феб-руару 1992. године ? -Ко је тражио и вршио католичење православних Срба на Балкану?                                                         

-Одговор је - Ватикан.

-Да ли се Ватикан извинуо србском народу за учињене злочине и да ли је папа клекнуо у Јасеновцу?

 -Треба ли рећи да је Душаново царство у четрнаестом вијеку било од  Алпа до Украјине и Анадолије и да је  имало близу осам милиона становника, а колико је данас Срба на Балкану?

 -Одговори се дијелом налази у мојој књизи,  коју Вам препоручујем за читање.

 -Уколико сте заинтересовани, можемо отворити озбиљну и стручну расправу на ову тему, јер у противном не желим више да се укључујем у Ваше „стручне анализе“ мојих књига на начин на који ви то радите.

 -На крају се захваљујем  редакцији и ауторима чланка Бр.М-Т.П.  што се моје име и фотог-рафија налазе заједно са нашим преосвештеним  Митрополитом Амфилохијем, на ударној другој страни листа , што ми представља посебну част, а Вашим  „маркетингом“ бесплатно рекламирали  моје књиге и подстакли њихову повећану потражњу.                                                       

 -Будите љубазни да моје реаговање објавите у Вашем листу такође на другој страни.

 С поштовањем,

 Радоња В. Божовић,

аутор књига:

„ПРИЛОЗИ ИСТОРИЈИ СРБА“

„ПРИЛОЗИ ИСТОРИЈИ ВЈЕШТАЧКЕ ХРВАТСКЕ НАЦИЈЕ“

              „ПРИЛОЗИ ИСТОРИЈИ АНТИЧКИХ СРБА“

2.
Парохијски дом - Никшић 
 4.Новембар 2011

 "Европски покрет НАШИ корјени" у борби ПРОТИВ ФАЛСИФИКОВАЊА 

ИСТОРИЈЕ,    промоција књиге

"Прилози историје вјештачке нације хрватске"

Говорили Др Будимир Алексић

Уредник Стефан Стијовић

Аутор Радоња Божовић

Антиглобалиста Жарко Томановић

  

ИСТОРИЈА ХРВАТА  ГОВОР РАДОЊЕ БОЖОВИЋА

Данас писати историју Хрвата за историчара је незахвалан посао. Скоро цијела њихова повијест  је фалсификована, извори за њихову историју су склоњени, фалсификовани или једноставно уништавани.

Поред тога историчар мора да се ослободи јаких предрасуда и емоција како би објективно презентовао истину која је под утицајем свјежих сјећања на херцеговачке и далматинске јаме и јасеновачку кланицу, гдје су масовне гробнице мога народа.

Рецимо одмах на почетку да су извршиоци злочина над Србима покатоличени Срби који су били и остали слијепо и послушно оружје Римокатоличке цркве. Баш из ових страшних злочина створена је вјештачка хрватска нација и монструм држава Хрватска.

Римокатоличка црква је највећа терористичка организација у свијету, а неки историчари и публицисти иду даље и кажу да је Ватикан велика злочиначка организација.

Хрвати су увијек представљали средство за остваривање ватиканске политике на Балкану, али их то не ослобађа кривице за страховите злочине.

Данас с правом кажемо даје хрватска нација вјештачка творевина склепана од отпадника србства ,а настајала је вјековима према пројекцији и замисли Ватикана. Циљ Ватикана је био и остао да угуши Православље уништењем или католичењем Руса и Срба.

Пратећи генезу злочина над Србима од Алпа до Дрине у протеклим вјековима видимо да су у Ватикану режирали и помогли уништење српског и визанстијског царства ,а онда су, користећи српску несрећу и трагедију преводили Србе у католичанатво.

Обављали су то они насиљем, поткупљивањем, пријетњама, дискриминацијом, ратовима и злочинима.

Хрвати су се појавили у Европи крајем 8. вијека. Стигоше са Аварима који су представљали савез разнородних турских племена из Азије. То турско племе будућих Хрвата звало се Курбати односно Бијели Огури. Било је то једно минорно и безначајно турско племе. О њима пише турски историчар др Осман Каратај у својој књизи ''Потрага за изгубљеним племеном'', а која је преведена на српски језик прије двије године.

Док су аварске хорде продирале даље на сјевер и запад Курбати су по Панонији нападали незаштићена српска села. Српски војвода Звонимир их је у једној бици поразио и скоро уништио, али се није светио над беспомоћнима. Рањенике, жене и дјецу је населио на простор између Муре и Саве.Авари су заустављени од Полабсклих и Балтичких Срба, а онда их је Карло Велики страховито поразио. Од преживјелих је основао аварску  у Панонији.

Све до 852. године помињу се Авари. Од те године, када се први пут помињу Хрвати, Авари се не помињу у историјским изворима. Име Хрвати дали су Срби, а настало је од изворног имена Курбати.

Ту на простору око Муре и Саве Хрвати су преживјели средњи вијек и турску најезду.

И баш тај мали народ који и данас живи у чакавском говору понио је на својим леђима етикету кравих злочинаца и злочина.

Тако је овај минорни народ без сопствене културе, цивилизације, писма, територије и имена још од средњег вијека прибјегавао присвајању свега српског. Тако су они фалсификовали и своју и српску историју. Постали су незајажљив и незасит народ.

Мора се рећи да  они за фалсификовање историје нису имали способности већ је све то покретано и дириговано из Ватикана.

Рецимо и то да до почетка 20. вијека Хрвата није било у Далмацији, Славонији, Херцеговини, Дубровнику и Боки нити се за њих знало. До тада на овим подручјима живјели су Срби-православци и Срби-католици.

Тек од Католичког конгреса у Загребу 1900. године, под притиском Римокатоличке цркве, сви Срби-католици су преко ноћи добили национално име Хрвати.

Упоредо са тим Језуити, продужена рука Ватикана, су креирали хрватску националну свијест. Све то урађено је уз помоћ политичких агитатора сљедбеника Анте Старчевића, оца хрватске нације.

Вјековима уназад у Ватикану је постављен циљ уједињење Далмације са Славонијом и Хрватском. И не само то у њиховом програму су зацртали припајање Хрватској Босне и Херцеговине па чак и Црне Горе, а онда Војводине и Румуније.

Оваквом пројекту ишла је на руку идеја југословенства као дјеловање комунистичке власти у протеклим деценијама.

Све ово што је урађено и што се ради може се захвалити огромној политичкој снази Ватикана.

До данас је мало ко  од социолога негирао стварање вјештачке хрватске нације иако наука зна да се модерна нација ослања на етничком идентитету, културном јединству, заједничком језику и израженој колективној свијести.

Свега тога у хрватској нацији нема, а она је ипак ту чији је резултат монструозна хрватска држава.

Још је средином прошлог вијека Лаза М. Костић писао да је хрватска историја пуна грозоте, издаје, отимачине, крађе, пљачке, убистава невиних и беспомоћних. Он даље каже да нема ни једног савременог народа о коме се историја тако одвратно изразила као што су Хрвати. Гдје год су се појавили свуда су осрамотили своје име и опоганили све који су с њима сарађивали.

Из књиге ''Луча Магдербурга'' од Евкарије Елеутера цитирајући одломак који говори о учешћу хрватских војника у Тридесетогодишњем рату Аустрије против протестантских њемачких кнежевина са почетка 17. вијека.

''Када се, напослетку, отвори капија Магдебурга и Хрвати бише пуштени унутра, тада је заправо, почело пљачкање, отимање, мрцварење, срамоћење дјевојака и жена и поступало се преко сваке мере ужасно и грозно. У цркви св. Катарине, они су педесет тројици, углавном жена, сасвим немилосрдно одрубили главе''.

.''Ко се затекао, никоме није опроштен живот, него су сви, без разлике жене и дјеца побијени. Два војника Хрвата су нашли једно мало дијете гдје дречи на улици. Сваки га је од њих узео за ножице и по средини су га расчеречили''.

Од тада је на катердрали у Магдербургу записано: ''Боже, сачувај нас глади, куге и Хрвата''.

Монструозне идеје геноцида су се код Хрвата развијале деценијама, а у Другом свјетском рату су достигле праву ерупцију. И средњевјековни инквизитори би се застидјели пред усташким злочинима који су производ идеологија Анта Старчевића, Кватерника, Штросмајера, браће Радић, Павелића, а која се заснивала на расној антисрпској мржњи.

Усташе, Крижаре, Заштитаре, Франковце је удружила антисрпска мржња. Њима се прикључило цјелокупно римокатоличко свештенсто. Располажем податком даје 743 католичка свештеника клало и убијало.

У књизи је поменуто око стотину католичких свештеника. Ту су и бројна сјећања малобројних преживјелих.

''Врхунац дивљаштва представља покољ шездесеторо дјеце, којима су сјекли главе''. Фратар Вјекослав Филиповић је све ове злочине пратио покличем: ''Убијајте, а ја ћу вас разријешити гријеха''.

Овај Мајсторовић је један од   ријетких злочинаца којима је суђено послије рата. На суђењу је јавно признао да је за шест мјесеци, колико је био управник Јасеновца, својом руком, заклао 40.000 Срба.

Поређења ради од стране усташа и ослободилаца побијено је често на најзвјерскији начин близу 800 свештеника СПЦ чији је једини злочин био што су носили мантију и били уз свој народ. Многи су били осуђени на временске казне.

Комунистичка власт је затварала храмове и забрањивала богослужења православним свештеницима, а онда су додавали приче о некаквом свештеничком реакционаризму. Новој власти нису сметали римокатолички свештеници који су у рату вршили злочине. Сви су им опраштали па су могли наставити рад на разбијању друге Југославије.

Римски папа је одмах по оснивању НДХ поручивао да са територије Хрватске треба искоријенити Православце покољем или насилним покрштавањем.

Хрвати су то ревносно спроводили. ''Хрватски војници су уз весеље касапили српску дјецу.Вукосаву Галић су пресјекли по стомаку у два дијела и са двоје њене дјеце их убацили у ватру сопствене куће.Једно дијете су распорили и под њим запалили креветић, друго су заклали и са мајком бацилли у ватру. Нада Алексић од 15 година је полужива бачена у ватру''.

Ипак, најстрашније, најмонструозније и незапамћене злочине над Србима починили су римокатолички свештеници.Ни послије скоро седам деценија Света столица-Ватикан није преузела одговорност за злочине над Србима. Ватикан је чак штитио, величао, издизао и проглашавао свецима све оне који су се истакли као убице српског православног народа.

Данас је тешко одредити цифру колико је Срба побијено у НДХ од 1941-1945. године, али је сигурно да је та цифра близу два милиона убијених.

Додајмо томе цифру од 240 хиљада принудно покатоличених Срба у НДХ. ''Срби се питају из којих разлога Света столица ћути на страшну трагедију Српске православне цркве и српског народа. Насилно покатоличење српских маса убијање и мучење православних свештеника и владика, рушење православних цркава и манастира без сумње су у интересу вођства римокатоличке цркве'' писао је историчар Вељко Ђурић. Додајмо овоме и податак да је на подручју НДХ убијено 216 свештеника и четири владике. На подручју НДХ било је седам епархија Српске православне цркве.

''Хрвати су, најкраће речено, животиње жедне људске крви, који су знали пити крв својих жртава, а знали су се и такмичити колико ће за одређено вријеме заклати Срба. Убијали су они камама, ножевима, крамповима, чекићима, маљевима, колцима, гушили их.

Поред католичких свештеника у покољима су учествовале и милосрдне или часне сестре.

У Јастребарском је био основан усташки логор за похватану српску дјецу. Свједоци тврде да није било нехуманије установе у којој су дјеца била изложена сигурној смрти јер су били под надзором часних сестара. Изгладњивале су дјецу, тукле их до изнемоглости и убијале их.

Синови и унуци усташа из Другог свјетског рата 90-их година прошлог вијека су мучили и убијали заробљенике, бомбардовали српска села, вршили свирепе масакре, клали болесне и рањене.

Но, највећи злочин ове монструм државе је прогон цијелог једног народа. Чак ни овај дио историјске збиље није завриједио пажњу стручне и научне јавности како би се на тај начин расвијетлила трагедија српског народа.

Стотине хиљада Срба се успјело спасити од усташке каме и НАТО-армаде. У својој сујети због Пирове побједе и Хаąки трибунал и хрватски судови подижу оптужнице против Крајишких Срба.

Хрватске злочине на Западу нико не помиње већ западне католичке државе и Ватикан Хрвате награђују већ планираним и припремљеним пријемом у НАТО и Европску унију ове најчистије етничке државе на свијету.

На крају вјерујемо да прича о РСК није завршена јер је непремостива мржња између Срба и Хрвата.

А што се тиче земље РСК она је даље српска и остаје српска па зато Крајишки Срби никада не смију заборавити одакле су и ко су јер ће доћи вријеме када ће се вратити расути народ на земљу која је само њихова јер има њихово име па зато расељени српски народ треба да има наду.

За крај или почетак све једно цитирам ријечи Стева Куриџе, замјеника предсједника Удружења Крајишника:

''Хрвати су нам украли историју, културу, књижевнике, научнике, историјско памћење, територије, народ, а сада краду српски ген! Шта је сљедеће?

ГОВОР ЖАРКА ТОМАНОВИЋА О КЊИЗИ

Читајући књиге аутора Радоње Божовића и при томе уклапајући податке са којима се сусрећем током свог антиглобалистичког рада наилазим на страшне примјере планираног ,маскираног злочина, фалсификовања историје православних народа и свих словенских народа.Можда ће вам звучати невјероватно, али што пре повјерујете почеће спасење свих нас.
Човечанство живи у креираним лажима 20 вјекова,циљ је побити,завадити, уништити и окупирати све словенске народе и овладати њиховим територијама.

Ви треба да знате да је српски народ најстарији у Европи и зато многи народи који су настали на коријенима српскога народа имају комплексе ништавне вредности те зато желе уништити и преузети његове вредности , историју,традицију, културу,култ,обичај,писмо,вјеру,магију и територију.

Новокомпоноване нације немају ништа своје,  оне крађом и фалсификовањем сопствених коријена желе бити важне и супериорне не либећи се ни геноцида.

Ватикански рецепт је једноставан у имену новонастале нације , убацити или избацити једно или два слова, писмо и језик модификовати и ето теме за сукобе братских народа. Ова рецептура би била смијешна али јој озбиљност и опасност са мирисом крви и ратова даје Ватикан са папско рабинском коалицијом и масонским сектама које жели уништити православље и завладати свијетом под изговором лажних доброчинитеља .

Ова рецептура жели незналице, кукавице и поданике страхом, уцјенама и пријетњама одвојити од својих изворних коријена и тако збуњене људе обезглавити и завадити, гурнути их да ратују са својим коријенима за будућу светску владу убица или неки нови конц логор.

Сва историја је вјешто скривана,фалсификована и спаљивана по рецептури Ватикана , али БОГ као да не да је скрити па нам шаље путоказе којима требамо поћи.

Фалсификатори историје су лопови а данашњи историчари кукавице који не смију изучавати историју већ само климати главом Ватикану те тако свјесно подржавати скривени злочин и фалсификат подстичући можда опет неки нови Ватикански геноцид.

Да није данашњих квази историчара вјероватно би католички папа негдје сједио на робији због својих недјела и цијели свијет никада више не би ратовао већ живио у миру.

Ватикан и масонске секте Опус деи и Малтешки витезови су учествовали у разбијању Југославије, Амерички адвокат Џонатан Леви и новинар Вилијам Дориа дошли су до ових шокантних сазнања о улози католичких финансијских кругова у дешавањима на Балкану: Ватиканска банка је од 1945. до данас коришћена за прање новца жртава Холокауста и Јасеновца у огромним износима! Ватикан преко Римског клуба финансира НАТО и подржава ратове, тако је злочиначки геноцидни подухват ОЛУЈА подржан од Ватикана,Америке, Британије и Њемачке.

Свједоци смо да је Анте Готовина осуђен за геноцид над Србима у Хашком суду. Дакле ово је конкретно доказ о хрватској држави насталој на геноциду и отетим српским територијама. Данашњи Хрвати турско монголско племе Авари из шестог вијека обликовали су свој назив у ХАРУВАТИ,ХАРВАТИ и коначно садашњи Хрвати који су се први пут са именом ХРВАТИ појавили тек уочи другог светског рата као бановина у саставу Краљевине Југославије.

На свом путу промјена изворних коријена турско-монголског племена прихватили су римску цркву не знајући да ће бити жртве ватиканске машине за геноцид.

Српски народ никада не смије заборавити ОЛУЈУ, Јасеновац ,Јадовно и друга стратишта,

додао бих да на Ватиканском путу антихриста многи народи буду плански ухваћени у клопку и жртвовани уз велику љубав и бригу Ватикана .

Српски народ не може никад у Хрватској гледати искреног пријатеља. Данас усташство не мирује само је оно премаскирано осмијехом демократије.

Напоменуо бих да данас имате Роме,Србе,Бошњаке,Египћане и Црногорце који су прихватили хрватску фалсификовану нацију и злодјела римске цркве,многи из незнања, страха, уцјена, опстанка и крвавих радњи јер су силом и камом католичени.

Овим људима треба отворити очи и помоћи им да се врате својим коријенима али само под условом да никада нијесу окрвавили руке у геноциду над Србима кроз усташство, Олују,

Јасеновац, и друге злочиначке подухвате. Овим би новонастала хрватска нација коначно расчистила са својом геноцидном прошлошћу, одвојила злочинце по диктату римске цркве и омогућила бољи суживот на Балкану.Најновија истраживања показују да је све више вјерника римске католичке цркве који бјеже из ње јер је поред  ратних злочина умијешана у педофилију, сатанизам, секте и педерисање по цијелом свијету .

Само у прошлој години је сваки 4-ти  Њемац желио иступити из цркве, папа је позвао европљане да због афера не иступају из цркве,али је исто тако подржао педере и одобрио употребу кондома међу мушким проституткама.
Данас под диктатом Папе, Америке и Британије тајни пројекат НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК  добија обрисе геноцида, само што је он још подмуклији, тиши и убитачнији. Колективне убице словенских народа поново су у акцији удружени у духовну мафију Ватикана са рабинима и талмудистима, војну мафију Америке и НАТО пакта и финансијску мафију Британије. Стога сви словенски народи не смију више бити наивни , МОРАМО се окренути једни другима и спремати се као да ће сјутра почети нови геноцид под вођством Папе и неке нове новокомпоноване вјере или државе . Ово смо дужни нашим прецима, нашим потомцима и сами себи да никада више не дозволимо белосветским лешинарима да нам спремају ону чувену “ историју која се понавља“ јер су је они креирали.

 Говор уредник Стефана  Стијовића 

САЧУВАЈ НАС БОЖЕ КУГЕ ГЛАДИ И ХРВАТА

Велика и тешка молитва њемачког народа и велика мука се моле Богу да их спасе 4 јахача апокалипсе

болести – глади –и Хрвата оличених у рат и смрт

Ово је први контакт и писани податак сусрета хрватских хорди аустријске војске и предака савременог њемачког, пољског и чешког народа, односно тадашње , а и данашње културне и цивилизоване Европе током тридесетогодишњег вјерског католичко -протестантског рата.

Какав је то народ када му је назови војска оваква? Да ли је то уопште народ? Да ли имају ишта заједничко и шта им је својствено са оним вриједностима које квалификују човјека као Божју творевину или човјека као људско биће? Да ли је уопште вриједно бавити се таквим народом, и помињати их кроз усмена и писмена предања ?

Даме и Господо,

Добро вече и добро дошли на још једно дружење на тему из серијала “ скривена страна наше историје-“ овога пута преточена у књизи аутора Госп. Радоње Божовића која носи наслов “Прилози историји вјештачке хрватске нације”.

Било би нам свима лакше да су неким случајем Хрвати насељени ван Балканског полуострва негдје по сјеверном или западном ободу Европе. У том случају би били тотално незанимљиви и маргинални за нас да се њима бавимо и уопште их помињемо.

Историјска нам је несрећа да су они увијек присутни поред нас заједно са Шиптарима и као Божја казна нам наметнути да нас угњетавају, кољу, уништавају, преводе у свој табор, увећавајући своју назови популацију нашим прецима по вјерском и националном основу, и да ти до јуче наши постају најгори за до јуче своје- односно за данас и у будуће нас саме.

Обзиром да је вечерашња тема хиљаду година хрватског варварства није на одмет присјетити се хронолошки писаних записа ондашњих савременика који су на својој кожи осјетили упознавање са хрватским хордама и видјели крајњи домет њиховог културног и цивилизацијског понашања.

Још је 1653.г. у Франкфурту на Мајни изашла чувена књига "Европска позорница", која је доживјела много издања, и у свакој се пише о стравичним хрватским злочинима, тиранији над цивилним становништвом и незаситом пљачкашком карактеру Хрвата. Тако се кроз опис збивања у 1621.г. говори о великој гомили Хрвата, "која је после борбе код Прага извршила велику пленидбу не само од непријатеља него и од пријатеља, и која је на више мјеста сасвим варварски газдовала помоћу пљачке, отимачине и похара према женама и мушкарцима, а онда напустили дужност и упутили се према Пољској” "Хрвати газдују у Брабанту горе него Турци” . У Безбеку (у земљи пријатеља) починили су страховита недјела. Неки Хрвати су покушали да отргну једној жени дијете из наручја, да би га живог исјекли..., али пошто га је она чврсто држала, одсјекли су јој прсте, а њеном мужу гркљан пресјекли.

У другом тому Магдебурске хронике, који је штампан 1679.г. наставља се описивање хрватских звјерстава. 1630.г. "Хрвати су такођер пљачком и другим нечовјечним дјелима (као нпр. у Теледру, Декмену, Велу и околини) све опустошили, поједине људе и жене узели собом, са њима врло тирански поступали, некима откинули носеве и уши, једном човјеку ископали оба ока и руке одрали, ни дјецу нијесу штедјели." Када је шлеска војска 1631.г. у Брандербургу разоружала једну гомилу хрватских солдата из аустријске царске војске, код Хрвата су нашли "појасе пуне златаодносно сребра уз тијело, или читаве плоче злата и сребра набијене на прсима, на челима, на уздама коња, и на седлима, пиштољима и сабљама."

Када је те исте године освојен Магдебург, у њега су као лешинари ушли Хрвати. "Тада је заправо почело и пљачкање, отимање, мрцварење, срамоћење дјевојака и жена и поступало се преко сваке мјере ужасно и грозно. У цркви св.Катарине они су педесеттројици, углавном жена, сасвим немилосрдно одрубили главе, те су оне пронађене мртве са савијеним и преклопљеним рукама. Неке су жене приликом породјаја од тиранских војника погубљене. Уопште, не може да се опише ни изрече какав је то био јад, каква биједа и жалост... Они су, ипак, поред коња и нешто стоке, одвели собом у логор много жена и дјевица са нешто мушкараца, повезане ланцима. Жене су ту злоупотребљавали у њиховој Ђаволској поЖуди на биједан наЧин, да су многе, нароЧито мале дјевојЧице од десет или дванаест година, које такоЂе нису поштедили, морале платити главом."

На француском језику је 1633.г. изашла хроника "Шлески војник" у којој се на више мјеста говори о крволочности Хрвата, по овдје цитирамо само неколико примјера: "Нарочито Хрвати нису никоме опраштали зивот... Невјерност грађана Анеберга и Адрофа наплатили су Хрвати, који су пустошили, убијали, срамотили без разлике све што им је у сусрет дошло... Само у граду Холфелту 300 људи из пука де Мифелс је расјечено од стране Хрвата са капетаном Гутенбергом...

Хрвати нису заборавили ниједну врсту варварства, а показали су се проницљиви да пронађу и нове изуме за мучење јадних становника, тако нису жалили труда чак да дресирају псе и да их туткају на крв, да се неби ничим другим хранили него стрвином.

Историчар Богослав Филип Кеминц 1648.г. је писао у својој хроници поводом шлеско-хрватског сукоба код Херсбрукверца: "Заробљенике, којима су Хрвати обећали да ће им поклонити живот, ипак су их напосљетку убили противно задатој ријечи."

Ипак, најдетаљније о томе, 1727.г., пише магдебурски пастор Калвизио: " У цркви Св. Јована посјекли су Хрвати сабљама прилично много лица и то разних: младих и старих, жена и дјевојака. Након покоља наступила је пљачка и гозба, ждерање и локање по коме се ни Татари ни Черкези не могу мјерити са Хрватима.

Јохан Кристијан Херхенхан је, 1790-1791.г., у три тома објавио историјски приказ царског, врховног команданта Алберхта фон Валенстајна, херцога од Фридланда, описујући у њој хрватске злочине по Њемачкој и Чешској. На исти начин су Хрвати жарили и палили у другом померанском граду, Пазевалку "Из града је отјерана сва стока, све животне намирнице су грађанима отете. У болницама су сироти људи тирански убијени и пљачкани. Запомагање и јаукање одјекивали су са свих ћошкова... Дедерлајн у својим "Историјским извјештајима о Хаузесу Папенхајму", који је био командант Хрвата, пише да су његови војници гори од Турака, и да "немају никакав респект нити пред  Богом нити пред људима, нити части, него поступају бестијално са младим и старим, нарочито женским лицима."

Један од највећих свјетских пјесника Јохан Кристоф Фридрих Шилер, био је у Јени универзитетски професор историје и најквалитетније му је историјско дјело "Историја Тридесетогодишњег рата", објављено 1791-1793.године. Књига се налази у свим издањима Шилерових сабраних дијела. На више мијеста Хрвате описује као разбојнике и пљачкаше, бездушне дивљаке. И код њега је најупечатљивији опис магдебурске трагедије "кад страховите банде Хрвата нагрнуше у несретни град настаје сцена тамањења за које историја нема ријечи ни умјетност кичице. Ни невино дјетињство, ни беспомоћна старост, ни младост, ни пол, ни сталеж, ни љепота, ништа не може да обезоружа бијес побједника. Жене су злостављане у наручју својих мужева, кћери под ногама

њихових отаца, а који не може да се брани имао је само то преимућство да служи као жртва двоструком бијесу. Ни најскривеније мјесто, ни најсветије мјесто нису били сигурни да их неће пронаћи грамзивост која све претражује. Сваки Хрват је у исто време разбојник... Шилер је изабрао баш Хрвате да их веже за стуб срама, јер су му Пољаци и Мадјари ипак изгледали још увијек ка припадници витештва у поређењу са Хрватима, чије руке нијесу биле само оруђе дивље отимачине, него чак још упрљане крвљу жена, дјеце и стараца.

Хајнрих Вилхелм Бенсен, је 1858.г., у Сафхаузену је објавио обимну студију "Код Магденбурга" у којој истиче: "Најгори су Хрвати који суровим дивљаством здрузују грабљивост и невјероватну зудњу за пљацком, грабе све што им изгледа од ма какве вредности, а било је у изобиљу кованог новца и сребра, одличних пехара и другог особитог покућства. Њих се може видјети како тумарају наоколо у малим одредима и како једни друге нападају и убијају да би међусобно одузели пљачку. Овде бива многи убијен од сопствених земљака због плијена...

Хрвати су као аустријски војници ратовали у шлеским ратовима, а по злочинима су се посебно просули пандури хрватског барона Фрање Тренка. "Њихова недјела била су таква, да су свуда гдје су се појавили проузроковали страх и трепет. Народ  је свуда бјежао и склањао се гдје год би се они појавили."Професор Јозеф  Старе је 1882.г. писао:"У аустријским насљедним ратовима ,” поред   редовних трупа, нарочито се истицао барон Франц Тренк, са својим славонским добровољачким руљама или такозваним пандурима, преко којих је он хрватско име у Њемачкој јос једном учинио страшним."

Томас Карлајл наводи да се 7.септембра 1742.г. "Тренк са својим помагачима појавио у Хаму, једном лијепом прометном граду на овој страни, неутралној страни брда и пошто је он Хам, противном сваком праву и закону, позвао на предају и напао, он га је опустошио и уништио огњем и мачем." За самог Тренка Карлајл истиче: "Једног непријатнијег индивидуа од овога Тренка није било од дана Атиле и Џанглиса. Једно створење достојно проклетства на које сам ријетко досад наишао."

Посебно се тај карактер доказао 1848.г. у Европи захваћеној националним и социјалним револуцијама, гдје су се Хрвати колективно исказали као најпогодније средство за гушење револуционарних покрета. "Ниједан други народ се није показао тако вољан и тако способан да угушује револуције. (Папа Бенедикт  је поставши папа похвалио Хрвате рекавши: увјек вијерни.) Требало је поступати без обзира: убијати све на шта се стигне, уништити и таманити све на шта се наиђе. То су само Хрвати били у стању.

С друге стране, постојала је опасност да се војска не прикључи револуционарима, као што се догађало у Француској, Њемачкој и Италији. И ту су Хрвати били најбоља гаранција да на то неће ни помислити. Зато је Хрватима додјељена главна улога "пандура реакције" и њених џелата, како је то већ примјећено. Тај мали народ био је кадар да на неколико страна пошаље пандуре да сузбију револуцију. Он је то учинио у Италији, Мађарској, у Аустрији. И свуда је успјело, захваљујући   најбескрупулознијим мјерама које је предузимао.

Оно што ниједна друга народност и ниједна друга војска у Аустрији није хтјела да учини, то су чинили Хрвати. На злодјела и безакоња они су увјек били готови. Уосталом, то су насљедили од својих предака."

И у Венецијанским предјелима 1848.г. Хрвате су називали варварима и дивљацима који све руше само да зло праве, али кад год би долазило до озбиљне борбе, Хрвати су се врло лоше држали, углавном су бјежали и редовно се први предавали. Злочине над цивилима, суровост и окрутност према дјеци једино и могу показати кукавице као што су они.

Још  упечатљивији негативни утисак оставила је војска хрватског бана Јелачића о којој је писано у монументалној збирци Ханса Хелмонта "Историја света", објављеној 1903.г. Аутор текста је професор Ханс Сувиденек-Сиденхорст и он каже да је Јелачић образовао хрватску народну војску, која, истина, није имала никакву војничку вриједност, али својим бројем, својим горопадним наступом и наоружањем била је кадра да шири страх. Њихово оружје је одлично и сваки носи ханджар, један широк кољачки нож, с којим он са страховитим миром умије да главу не одруби него посјече са хитрошћу ."

Поред  тога, најпризнатији хрватски књижевник и највећи миљеник комунистичког режима, Мирослав Крлежа, ( иначе поријеклом из Македоније из села Крлежи ) заједно са Јосипом Брозом је у Шапцу 1914 год. У Мачви у истој војној аустријској регименти сачињену од хрватских добровољаца вршила стравичне злочине са мјесним становништвом у клању, силовању, паљевини жена, дјеце и стараца, прештампавао је 1918 године у загребачкој "Републици" своје есеје, писане непосредно по окончању Првог свјетског рата, у којима су стајале и сљедеће ријечи:

"Беч гладује, Аустрије нема, руља је завладала свијетом, рат су добили ови балкански цигани. Каква ли срамота... А тко нас је побиједио? Ови ушљиви балкански цигани који читаве дане зваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала." Тако је Србе третирао тај напредни љевичар, надовезујући се на посланицу хрватског бискупа из 1945.г. у којој су врховни католички прелати тврдили: "Мирољубивост је темељна ознака душе хрватског народа." Такве хрватске гадости нису смјеле остати без одговора, аргументованог и темељитог.

Лични Хитлеров пријатељ и њемачки координатор војне и цивилне власти за Балкан Херман Нојбахер у књизи "Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945. У Извјестају објављеном у Гетингену 1956.г., пише да је после распада Југославије "букнуо хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства цијеле свјетске историје;"Православни рецепт    усташког поглавника Хрватске Анте Павелића, подсјећа на најкрвавије вјерске ратове,: "Трећина мора постати католичка, трећина мора напустити земљу, трећина мора да умре. Посљедња тачка је извршена. Водећи људи усташког покрета самохвалисаво тврде да су заклали милион Срба (укључујући ту и одојчад, дјецу, жене и старце),

Есесовски генерал Ернест Фике 16.марта 1944.г. у извјестају рајхсфиреру Хајнриху Химлеру каже: "Хрватска партијска група усташа је католичка, недисциплинована, рђаво обучена, за борбу дијелом непоуздана, и по томе је позната што је 600.000-700.000 вјерских и политичких другачије настројених лица заклала по балканским методама."

И италијански писац, Авро Манхатан у књизи "Католички терор данас" објављеној у Њујорку 1968.г. наводи меморандум једног њемачког официра из августа 1941.г., написаног након обиласка неких дијелова Источне Босне, у коме се налазе и сљедеће ријечи: "За време нашег путовања у правцу брда Јавор близу Сребренице и Озрена, сва српска села на која смо наишли била су потпуно напуштена. Али у кућама смо често пута налазили цијелу фамилију заклану. Чак смо наилазили на бурад пуну крви. У селима измедју Власенице и Кладња пронашли смо дјецу набијену на колац са њиховим малим удовима згрЧеним од бола, као да су инсекти били заљепљени са шпенадлама."

Приказујући књигу Карла Фалконија "Буди католик или умри" Јирген Холткамп је 17.октобра 1965.г. у познатом њемачком илустрованом недељнику "Стерн" писао: "Посљедњи крсташки поход у црквеној историји свега је 20 година удаљен од нас. И у њему су биле помјешане, једнако као и у прошлим вијековима, вјера и политика. Католицки Хрвати "превјерише" (преобратише), предвођени фрањевачким свештеницима између 1941. и 1945.г. 240.000 православних Срба; убише око 700.000 Срба, Јевреја и Цигана. Не нацисти противни цркви – већ  католички Хрвати фашистичког "усташког" покрета извршише неописива звјерства. Цијели свијет је о томе говорио са гнушањем.

Само врховни поглавар цркве, чије је име злоупотребљавано приликом уморства, није ни једну ријеч  о томе изустио. Папа Пие XII  је ћутао о томе шта се у Хрватској дешава." Ћутали су и сви бискупи редом. Ниједан римокатолички бискуп није био против убијања или покатоличавања Срба.

Авро Манхатан у књизи "Католички терор данас" још је изричитији у жигосању ватиканске одговорности за хрватске злочине."Трансформација католичке  хијерархије у стварну усташку хијерархију имала је ужасно значење. То је значило да је цијели механизам Католичке цркве у Хрватској био стављен на потпуно располагање окрутних индивидуа рјешених да начине од нове државе једну компактну политичку и војну јединицу, цементирану најсигурнијим гаранцијама државне неразоривости. Таква политика је значила не само хрватски социјални, културни и политички продукт, већ и потпуно искорјењивање свега што је било "туђе" хрватском поријеклу и њеној националној вјери. Ово је захтјевало потпуну елиминацију сваког ко није био Хрват."

"Најгоре злочине, мада изгледа чудновато, извршила је интелигенција. Случај Петра Брзице је без сумње један од најневјероватнијих у овој категорији. Петар Брзица је био ђак фрањевачке школе у Широком Бријегу, у Херцеговини, био је такође студент права и члан католичке организације "крижари". У концентрационом логору у Јасеновцу, у ноћи 29.августа 1942.г. издани су налози за убијање. Опкладили су се ко може да убије највећи број заточеника. Петар Брзица је пресјекао гркљан код 1360 заробљеника нарочито оштрим касапским ножем. Пошто је био проглашен за побједника такмичења, он је био изабран за "краља кољача".

Златни сат, сребрени сервис и печено прасе биле су награде.

Из свега наведеног, јасно је да је ватиканска идеологија пресудно утицала на формирање крвождерности Хрвата, јер они су на рубном граничном вјерском подручју. Од Срба су вјековима стварали фанатичне католике и касније Хрвате, усташе! Сам Старчевић и Павелић су поријеклом били Срби (Буњевачки), чиме потврдјују тезу о конвертитству као најгорем облику отпадништва, -гори потурица од Турчина.

Европско згражавање, а посебно немачко, на Хрвате и њихова недјела остао је и у документовано- писаној форми као горе споменути натпис (крилатица-проклетница) на катедрали у њемачком граду Магдебургу који је за вријеме тридесетогодишњег рата био први европски град који је осетио на својој кожи и улицама садистичко биће Хрвата које ће доћи до пуног изражаја у Јасеновцу и осталим стратиштима диљем Липе Њине за вријеме Првог и Другог светског рата али и након тога за вријеме Отаџбинског рата 1991.-1995. г

Дакле, хрватски садизам се историјски може пратити још од времена Тридесетогодишњег рата од када се може аргументовано, тј. засновано на писаним изворима, показати и што је најбитније и доказати да геноцид над србским народом укључујући монструозна иживљавања над србским женама и дјецом као и рушење србских споменика културе заједно са богомољама и писаном традицијом од стране Хрвата није никакав нововековни изум већ пре свега дуговјековна традиција у Хрвата. Про ф. Лазо М. Костић је поводом овог питања био децидан пишући:

Највећа је срамота бити Хрват а бити Хрват - то је тешка Божја казна

Од једног непознатог турског племена, постали су чувени по злодјелима. Од некадашњих пагана постали су већи католици од папе, од једног малог племена постали су народ.

Увјек су знали да добро искористе јачег, да опстану и да се окористе.

А ми …? Одговоре препуштам нама самима …?

1.
Парохијски дом - Никшић 
 4.Новембар 2010  

"Европски покрет НАШИ корјени" помогао промоцију књиге "Прилози историје Срба" која је сјајан пример враћања словенских народа својим коријенима и истрајавању у борби против фалсификатора историје српскога народа по диктату "ватиканско-хабзбуршке осовине зла"

Ова књига говори о забрањеној историји Срба, јер је права историја скривана и прекрајана од стране наших непријатеља.

          Наша историја која се предаје у школама је пуна фалсификата, кривотворена је, препуна је нејасноћа и недоумица, а надасве препуна је нетачних података. Оваква историја настала је по укусу наших непријатеља у Ватикану, а касније је то прихватила-бечко-берлинска историјска школа и наметнула је свим катедрама историје.

          Био је то успјешан покушај Ватикана да вјештачки прекине континуитет историје једног од најстаријих народа свијета. Брисали су нам прошлост, отимали славне личности из наше прошлости како би данас били народ без коријена, прошлости и будућности само са једним циљем-да нас искоријене што раде већ вјековима.

          Лажна историја опстаје вјековима захваљујући дворским историчарима и онима који су потрошили тоне папира да нас накалеме и уклопе у седми вијек послије Христа не стидећи се да преписују и дописују нашу фалсификовану историју прихватајући без провјере све што су нам кривотворили наши непријатељи. Мало је оних историчара који су се запитали зашто је наша историја пуна нејасноћа и нетачних података.

          Борба за истину траје неколико вјекова од када је стидљиво и споро почело расвјетљавање и просвјетљавање наше старославне историје, историје која је стара преко 7000 хиљада година.

          Прије више од 30 година открио сам са чуђењем на неким средњевјековним записима и натписима да је кнез Лазар погинуо 6893. године. Годинама касније открио сам да је ова година рачуната према старом српском календару.

          Тако је цар Душан прокламовао свој Законик на празник Вазнесења 21. маја 6857. године према српском античком календару.

          У књизи ’’Антички зов истине’’ Обрада Маречића, а онда и у списима др Сима Јелаче, др Јована Деретића, др Олге Пјановић-Луковић открио сам да су антички Срби рачунали године 5500. година прије Христа. Данас би по српском календару била 7510. година.

          Стара српска година се дијелила на 12 мјесеци по 30 дана док је седмица имала шест дана. Преостали дани су издвајани у посебну недељу пред нову годину.

          Истине о нашој давној прошлости су поткријепљене вредоносним свједочанствима којих данас има сијасет. Има их толико а противници наше староставне историје ћуте у удобностима својих кабинета додворавајући се властодршцима.

          Наши прастари преци су се звали Сораби што значи сабрат из чега је касније настало име Срби.

          ’’Кинески дворски дневник’’, који је писан 2000 година прије Христа, помиње Србе да су живјели у Сарматији и око ријеке Дона. То је оно вријеме када су Срби живјели од Атлантика до Сибира.

          Кинески погранични гувернер Хју-ју 160. године прије Христа пише: ’’Срби су нас нападали 30 пута од прољећа до јесени’’. Кинески државник Цај-јун каже: ’’Од када су побјегли Хуни, осилише се Срби и завладаше земљама њиховим. Имају 10 хиљада војника и просвећени су. Не можемо им се одупријети’’.

          Потврђено је да на Тибету и данас постоје називи  ЧЕДО, ЈАРАК, СИЛА, ЧИЧА, РУСНИК, ГОРА, ЛУЧ као и имена БОЖАН, МИЛОВАН, СРБИЦА. Милош Милојевић је записао 710 српских имена.

          Робер Сипријан, Француз, помиње Србе од Балтичког до Црног мора, Кавказа и Каспијског језера, а на југу до Јадранског до Јонског мора 2000 година прије Христа.

          Др Олга Пјановић-Луковић помиње српско племе БОРУСЕ који су живјели на Криту, а онда се одселили до Балтичког мора гдје су се одржали до прије 200 година када су се германизовали у Прусе.

          Руски научник Михаило Ломонсов и Мавро Орбини истичу да су Тројанци Срби.

          По нашем историчару Константину Николајевичу Срби су у Месопотамији прије више од 6000 година основали српску државу Нову Сорабију, а одатле су кренули ка Малој Азији, па у Европу до Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва.

 Друга група је завладала Египтом што потврђује француски египтолог Маспер Гастон, који је то нашао у натписима на пирамидама и каменим споменицима. Њемац Јирген Спанут открива српске гробове у Шпанији, Португалији, Бретањи. Шарафик налази Србе на Балкану још прије 5000 година. Језик Баска у Шпанији има 30-40% српских ријечи. Амстердам у Холандији се звао Славенград.

          

 Француз Левек каже да су старосједиоци Лацијума у Италији Срби и да је српски језик дао најстраије елементе латинском писму.

          Светолик Библија је дешифровао ертрурско писмо уз помоћ ћирилице. Етрурци су себе називали Рашанима.

          Петар Велики, руски цар, у писму Србима од 3. марта 1711. године, позивајући их на устанак против Турака, позива се на славне и јуначке претке ’’у првом реду српског цара Великог Александра Македонског који је многе цареве побиједио и многе државе освојио’’.

          Коријени европске културе и цивилизације су откривени код Балтичких и Полапских Срба чије су државе трајале више од два миленијума.

          Тек 1134. године су покорени послије бројних крсташких ратова, али је требало још 6-7 вјекова да остатке овог народа покатоличе и германизују. Остали су само Лужички Срби, Чеси, Моравци, Словаци, Летонци, Естонци, Литванци.

          Подсјетимо се античких племена у Малој Азији. То су: РАШАНИ, ОБИЛИЋИ, ОРАОВИЋИ, ДАРДАНИ, ПОЛИЧАНИ, ЛЕПИЋИ, МАНИЋИ, ТИРЕНИЋИ, ПОПЕЛИЋИ, ПРУСИ, ЦИЧИЋИ, ВЕНЕТИ, ХВАЛИЋИ, МОРИЋИ.

          У Италији: ГОРАНИЋИ, ВОЉИЋИ, РАШАНИ, ЛАБИЋИ, ОБРИЋИ, ОРУНИЋИ, ЕРИЋИ, РЕТИ, ЛЕПАНИЋИ, ЛЕКИЋИ, КЛАВТАНИЋИ, ВЕНДИ.

          Од Аустрије до Мале Азије: РАШАНИ, МИЗИ, БРЕЖАНИ, ЛЕЛИЋИ, СЕРБРАНИ, ПАРАНИЋИ, МИЛИНИЋИ, ДОБРИЋИ, ДОЛИНИЋИ, ЦРНИЋИ, ДАРДАНИЋИ, ТОРБИЋИ, МИЈИЋИ, ЕРИЋИ, БЕРИЋИ, МОРИЋИ, СРБИЋИ, ЦИЧИЋИ.

          Између Висле и Одре је било античко српско племе ПОМОРЈАНИ. ЉУТИЋИ су западно од Одре. СТАДОРАНИ су југозападно од ЉУТИЋА, а БОДРИЋИ сјеверозапано.

          Јужно од Балтичког мора су: ПОЛАПСКИ СРБИ, ЛУЖИЧКИ СРБИ, ЉУТИЦЕ, РИЈАНЦИ, БОЈИ.

          Бодрице су освајале Енглеску гдје остадоше бројни српски топоними: ДРАГЕДА, МАЈАН, ВИЛАР, СЕРБА, САБЕРА, ЉИГ, ДУГОВИЦА.

          Антички историчар Тацит помиње српске земље у Галији и Рецији па све до Паноније. Српске земље су од Дунава и Рајне до Српског мора, тако је он називао Балтичко море. Осим у данашњој Њемачкој Срби су живјели у Француској, пише Тацит и Јулије Цезар. Српска Галија се дијелила на Доњу и Горњу. Српски град Деван је данас Дижон, затим варош Божан је на ријеци Србици, онда град Требиње се помиње још у вријеме Карла Великог. Ту је живјело српско племе Неманићи.

          Све до 300 година послије Христа Данска се звала Србија. У Шпанији и Португалији по Диодору Сицилијанском живјели су ЛУЖИЧАНИ. Помиње их и Страбон, Тацит, Плиније и Плутарх.

          У Француској у Бургундији је и данас католички бискуп са титулом Примас Српски исто као барски бискуп.

          У данашњој Данској, која се прије више од 1500 година звала Данска Србија био је српски главни град Србица. Помињу се и српски кнезови: Сегуд, Тројан, Талимир, Острој, Владан, Олег, затим Антислав у Скандинавији. Касније се јавља српска династија Огњиновића.

          Цијела историја Срба је епска. Стално су водили ратове, бранили се и побјеђивали.

 И поред тога наши уџбеници историје од основне школе до факултета су досадни и незанимљиви, лажни и препуни фасификата.

           

Један мој пријатељ ме је једном питао да ли постоји истина у историји. Ја сам мојом књигом дао неке одговоре и покренуо бројна питања.

 А на срамоту науке бројни историчари, чије је незнање бескрајно, ћуте и не смију се упуштати у научне расправе у доказивању научних истина што је крајњи циљ историје као научне дисциплине.

          Историчарима аутохтонистичке српске историјске школе, онима од знања и пера остаје да поправљају насталу штету што је тежак и мукотрпан посао јер против себе имају државни апарат и дворске квази-историчаре који су послушни извршиоци својих ментора и истрајни преписивачи без жеље и знања да буду истраживачи прохујалих времена.

          За крај навешћу ријечи Рајка Петрова-Нога: ’’Наша прошлост је канда од нас скривана или смо се ми дуго и успјешно скривали од ње!’’

Радоња Божовић