7.Јун 2011
ПОНЕДЈЕЉАК, 27 ЈУН 2011 13:12
|
Расправа о Предлогу Статута Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима
Пред странама уговорницама: Словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Црном Гором и тзв. Косовом је понижавајући задатак да оснују РЕКОМ као властитог тутора који, као међудржавно истражно тијело, обавезује на сарадњу, истражује и ислеђује, задаје домаће задатке и пријети казненим одредбама, преузимајући на себе прерогативе судства, упркос начелу независности судова, које је и међународни стандард
Почетком јуна мјесеца у Црној Гори је организована прва јавна расправа о Предлогу Статута Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на подручју некадашње СФРЈ (РЕКОМ), чији је коначни текст утврдила Коалиција за РЕКОМ на Скупштини одржаној у Београду 26. марта ове године.
Наиме, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе посветило је том акту, округли сто под називом „Предлог Статута РЕКОМ – Шта је спорно”, с циљем да се, у сусрет достављања тог акта државама уговорницама на потпис и ратификацију, отвори расправа о правној природи и садржају тог акта и укаже на изгледне негативне посљедице његовог прихватања у предложеној форми.
Иначе, иницијатори оснивања РЕКОМ су Наташа Кандић - НВО Фонд за хуманитарно право, Београд, Весна Тершчалич - НВО Документа, Загреб и Мирсад Токача - НВО Информативно-документациони центар, Сарајево.
У току прошле године, на платформи „залагања за расветљавање свих злочина, како би правда за жртве била задовољена и како би се регион окренуо помирењу и сарадњи“, подршку иницијативи за оснивање РЕКОМ дали су Европска комисија, Европски парламент, предсједници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић, предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, као и бројне невладине организације и појединци из региона.
Послије овакве подршке амбиције руководства Коалиције за РЕКОМ и њихових политичких ментора су нагло порасле, па се модел те комисије, која је била замишљена као регионално радно тијело основано међудржавним споразумом, које би пружало добре услуге у поступку прикупљања информација о жртвама ратних дешавања на простору бивше СФРЈ и иницирало покретање истраге о почињеним ратним злочинима без ремећења правног система држава оснивача, коначним Предлогом Статута, претворио у нешто друго.
ТУТОРСТВО РЕКОМ НАД ДРЖАВАМА ОСНИВАЧИМА
Шта је то „нешто друго”, појаснио је уводничар на округлом столу Радан Николић, предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, који је саопштио да је амбиција руководства Коалиције за РЕКОМ да та комисија има статус међународне организације, а њен Статут, као оснивачки акт, првану природу међународног уговора, који има примат над домаћим законодавством.
Оптужујући руководство РЕКОМ да манипулишу чланством и прикупљачима потписа за оснивање те комисије и да покушавају, како су то изјавили неки од коаутора Предлога Статута, да уз „неодољив притисак на власти” уз „подршку релевантних међународних организација”, будуће државе уговорнице доведу пред свршен чин, Николић је истакао: „Пред странама уговорницама: Словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Црном Гором и тзв. Косовом је понижавајући задатак да оснују РЕКОМ као властитог тутора који, као међудржавно истражно тијело, обавезује на сарадњу, истражује и ислеђује, задаје домаће задатке и пријети казненим одредбама, преузимајући на себе прерогативе судства, упркос начелу независности судова, које је и међународни стандард”.
Николић је навео задатке и проблематична овлашћења Комисије и упозорио да се обавезност сарадње са Комисијом и поступања по одредбама Статута не односи само на државне органе, тужилаштва, судове, полицију, већ и на сва правна и физичка лица који су предмет интересовања Комисије, вјерске заједнице, политичке и културне организације, медије, бивше и садашње државне функционере и службенике, новинаре итд.
ГАЖЕЊЕ ЉУДСКОГ ДОСТОЈАНСТВА И ПРАВА
„Супротно прокламованим принципима поштовања људског достојанства и поштовања људских права и слобода, Предлог Статута садржи одредбе којима се газе управо ти принципи”, казао је Николић и појаснио да се то, прије свега, односи на јавне сесије о дјеловању државних институција, политичких организација, културних и научних установа, цркава и вјерских заједница, и медија уочи и у току оружаних сукоба, а у односу на чињења ратних злочина и других тешких кршења људских права, на којима је, под пријетном принудног привођења и изрицања казне, присуство и давање изјаве позваног лица обавезно, исто као што су електронски медији у државном власништву, односно јавни сервиси, на територији држава уговорница обавезни да емитују тематске сесије Комисије. „Други драстичан случај гажења људског достојанства и права односи се на овлашћење Комисије да у завршном извјештају констатује да постоји озбиљна сумња да је одређено лице учинило ратни злочин односно тешко кршење људских права, а онда да од тога лица, уз обећање да ће му суд узети то као олакшавајућу околност од битног значаја за одмјеравање висине казне, изнуђује исказ о другом починиоцу кривичног дјела или о постојању масовне горбнице”, саопштио је Николић.
УТЈЕРИВАЊЕ ЈЕДНОСТРАНЕ КРИВИЦЕ
Наводећи да је утјеривање једностране кривице за ратна дешавања дведесетих година Србији и Црној Гори, односно бившој ЈНА и Војсци Југославије и даље присутно, Николић је казао да су интересантна мишљења да иза оснивања РЕКОМ стоје они исти који су разбили СФРЈ и основали Хашки трибунал, а који настоје да преко Комисије оперу своје ратне биографије, као и мишљење које у позадини оснивања РЕКОМ види “антиратно профитерство” руководстава Коалиције за РЕКОМ.
Николић је нагласио да је индикативно изостављање из интересовања Комисије злочина трговине људским органима на Косову и Метохији, као и 1990 године, када су почињена тешка кршена права српског народа у Хрватској и почели оружани сукобу у тој републици бивше СФРЈ, те да се у тексту Предлога Статута нигдје не помиње НАТО агресија на СРЈ 1999. године када су почињени масовни злочини над цивилима.
„Давање Косову истог статуса као Србији, са истим бројем чланова у Комисији, као и састав, кворум и начин доношења одлука Комисије, подешени тако да Босна и Херцеговина има исти број чланова као Србија и Црне Гора заједно и да се одлуке могу доносити и када нијесу присутни чланови Комисије из Србије и Црне Горе, односно када су сви чланови из Србије и Црне Горе против, је провокативно, недобронамјерно и крајње неприхватљиво”. Наведено указује на могућност да жртва Комисије, ма колико то апсурдно звучало, буде управо истина о протекликм ратним дешавањима, због чега су овакав модел и овлашћења Комисије за Удружење неприхватљиви”, казао је Николић.
Уз напомену да је у свијету од 1974. године основано преко 20 невладиних службених комисија за истину и помирење и да би РЕКОМ био прва оваква комисија у Европи и прва међудржавна у историји, Николић је нагласио да је неуобичајено да образложење Предлога Статута не садржи процјену износа средстава за рад Комисије. „Ако је буџет Комисије за национално јединство и помирење Јужне Африке за двоиполгодишњи мандат износио око 18 милиона долара, онда је извјесно да би буџет РЕКОМ, као међудржавне комисије, вишесртруко надмашио овај износ”, закључио је Николић.
ПОВЕЋАН СТРАНИ ИНТЕРЕС ЗА НАШУ НОВИЈУ ИСТОРИЈУ
Историчар академик Зоран Лакић је истакао да у Предлогу статута РЕКОМ и његовом образложењу има доста нејасноћа и да треба смањити на најмању могућу мјеру опасност од успостављања паралелних институција и да Комисија преузме функцију судских органа.
Говорећи о задатку Комисије да истражи политичке и друштвене околности које су одлучујуће допринијеле избијању оружаних сукоба и њеном овлашћењу да препоручи интеграција утврђених чињеница у образовне системе држава чланица попут измјене садржаја у уџбеницима историје и »стварања заједничког записа о злочинима из 1990–их«, историчар академик Зоран Лакић је савјетовао да при томе не треба журити и саопштио:
“Евидентан је повећан страни интерес за нашу новију историју. Поред мноштва пропагандистичких књига појавиле су се и озбиљне научне студије, које нам могу бити од велике користи. Имам у виду неке њемачке ауторе који су рат 1991-1995 означили- интервенционистичким, јер је у њему учествовало преко 100 000 странаца: српских добровољаца, хрватских плаћеника и муслиманских фундаменталиста - бас тако су их назвали. У прикупљању неопходних података мора се користити ова научна литература. Осјетљиво је и деликатно питање шта све може ићи у наставу историје - у уџбеничку литературу. Планирана Комисија би могла да буде само предлагач. И ништа више. Можда би се о овим питањима могли организовати посебни округли столови. Коначно, да ли је вријеме за финиширање овога посла и да ли смо изабрали прави пут?! Зато сам инсиситирао и инсистирам на озбиљним припремама. Морао би се анимирати свако – ко би нам био од користи. Верба волант-сцрипта манент“ , закључио је акдемик Лакић.
ДА ЛИ ЈЕ РЕКОМ НОВИ ХАШКИ ТРИБУНАЛ?
Потпредсједник Одбора за уставна питања и законодавство у Скупштини Црне Горе Велизар Калуђеровић указао је да је Предлог Статута РЕКОМ урађен по узору на Римски статут, оснивачки акт Међународног кривичног суда са сједиштем у Хагу. „Да ли је комисија својеврсна замјена за Међународни кривични трибунал за ратне злочине на простору бивше Југославије? Иако се у образложењу предлога Статута стално потенцира да комисија нема карактер судског органа мени се намеће закључак да у фактичком поступању и одлучивању у доброј мјери има елемената суда”, рекао је Калуђеровић.
Слично, критичко мишљење о Предлогу Статута саопштио јеДрагослав Шћекић, представник клуба посланика Социјалистичке народне партије Црне Горе.
Андрија Поповић, предсједник Либералне партије Црне Горе саопштио је да поздравља јавну расправу о овој теми, указао на антиратну политику те партије и заложио се за све што води процесима помирења и интеграција на простору бивше СФРЈ.
Вукан Ковач, представник Савеза удружења логораша Републике Српске истакао је да та организација, као ни Организација породица заробљних, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске не подржавају овакав модел РЕКОМ нити имају повјерења у медијатори и организаторе те Комисије, које доживљава као манипулаторе који су злоупотребили милионске суме које су добили од порезних обвезника и донатора.
Миленко Јовановић, предсједник Савеза удружења расељених, избјеглих и прогнаних у Црној Гори такође је изразио негативан став те организације према РЕКОМ и Наташи Кандић која се и даље бави антисрпском политиком, да од албанских терориста прави борце и покушава да Србе са Косова и Метохије стави под контролу институција тзв. Косова.
Ко то има право да одлучује у име мртвих ?
И Добрило Дедеић, предсједник Странке српских народњака је против конституисања РЕКОМ, односно права и обавеза које проистичу из њеног правног субјективитета.
„У бившој Југославији није било сукоба на начин на који се то медијски представља. Сецесионисти из Словеније, Хрватске, Црне Горе, Федерације БиХ, Македоније и дјелимично са Косова и Метохије остварили су свој циљ, задовољили своје интересе. Интерес је суштина ствари у политици. Срби нијесу успјели да сачувају Југославију. Циљ РЕКОМА-а јесу донације, односно паре која је Запад спреман да уложи да би докусурио Србе средствима у којима није до краја или на адекватан начин успио Хашки трибунал. Такође, РЕКОМ настоји да све жртве стрпа у исти кош. Ко то има право да одлучује у име мртвих или да мири мртве? Ко може да помири Србина жртву са његовим џелатима из редова хрватског или бошњачког народа? Или, свеједно, Бошњака, односно Хрвата, који је жртва неког другог народа? Потпуно је нелогичан и крајње нејасан разлог због кога је Сарајево одређено за сједиште комисије. Ако је ријеч о страдању било је природније да то буде Книн, односно подручје Републике Српске Крајине са кога је протјерано, исељено и побијено становника у распону једнаком броју становника у Црној Гори и на територији већој од Црне Горе“, саопштио је Дедеић.
СРДО МОЈА, НЕ СРДИ СЕ НАМЕ
Члан Координационог вијећа Коалиције за РЕКОМ, Далиборка Уљаревић, није присуствовала округлом столу, али је у отвореном писму Николићу, које је он прочитао на округлом столу, између осталог, поручила: „Не вјерује у наведене циљеве скупа и вашу личну жељу да отворите аргументовану расправу о иницијативи за успостављање РЕКОМ с обзиром на досад показан недобронамјеран приступ”. Не наводећи кад ће то бити, Уљаревић у писму тврди да ће представници Коалиције за РЕКОМ предсједницима земаља бивше Југославије предати иницијативу за оснивање РЕКОМ-а уз потписе грађана из региона.
Њена колегиница из Центра за грађанско образовање Мирела Реброња, координаторка Коалиције за РЕКОМ, послала је медијима изјаву у којом тврди да та комисија неће бити медјународна организација, мада у Предлогу Статута јасно пише да је РЕКОМ међународна организација основана тим актом. „Већ је приједлог да то буде међу-владино тијело држава бивше СФРЈ, поручила је Реброња.
Теа Горјанц Прелевић, која се представила као коаутор Предлога Статута, у оштрој полемици са Николићем, казала је да није тачно да постоји антиратно профитерство у Коалицији за РЕКОМ као ни то да је намјера Коалиције за РЕКОМ да доведе државе уговорнице „пред свршен чин”, те да је лично увријеђена констатацијом Николића да се образложење Предлога Статута у многом своди на препричавање „Маркових конака”. Иста је устврдила да комисија неће ником да суди и да ће Предлог Статута бити достављен на разматрање парламентима тих држава.
Пошто јој је Николић одговорио Горјанц Прелевић је припријетила судом и видно узбуђена напустила скуп.
Предлог Статута РЕКОМ оштро су критиковали и Владо Вуковић, представник Југословенских комуниста Црне Горе, који је писмо Далиборке Уљаревић оцијенио као грађанско неваспитање, као иЖарко Томановић из НВО „Европски покрет - наши коријени“, који је посебно указао на антисрпску политику свјетских и европских моћника.
ЕПИЛОГ
Све у свему, расправа је показала да је Удружење организацијом овог округлог стола погодило „право у сриду” и да у Коалицији за РЕКОМ нешто дубоко не штима и да ни сами чланови Координационог вијећа Коалиције за РЕКОМ из Црне Горе не знају шта ће се даље дешавати са Предлогом Статута који је био предмет расправе.
Да ли слиједи кома предложеног модела РЕКОМ-а, као и да ли ће, коме ће и када ће бити достављен урађени Предлог Статута остаје да се види.
С. Павловић
(из штампаног издања магазина „Српске новине“) |
НЕ РЕКОМ-У |
УТОРАК, 07 ЈУН 2011 14:14
|
ОКРУГЛИ СТО “Предлог Статута РЕКОМ – Шта је спорно”?
Уводно излагање Радана Николића, предсједника Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе
Поштовани учесници округлог стола,
Испред Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, организатора овог округлог стола, поздрављам Вас и захваљујем што сте нашли времена да размијенимо мишљења о Предлогу Статута Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на подручју некадашње СФРЈ (скраћено РЕКОМ).
Подсјећам да је Коалиција за РЕКОМ на Скупштини одржаној у Београду 26. марта ове године утврдила коначни Предлог Статута Комисије, који ће, колико ми је познато, овог мјесеца бити достављен на потпис и ратификацију странама уговорницама: Црној Гори, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Србији и Косову.
Од 1974. године, у свијету су основане најмање 22 невладине службене комисије за истину и помирење, а РЕКОМ би био прва оваква комисија у Европи и прва међудржавна у историји.
Амбиција руководства Коалиције за РЕКОМ је да Комисија има статус међународне организације, а њен Статут, као оснивачки акт, првану природу међународног уговора, који има примат над домаћим законодавством. Шира јавна расправа о овом акту изван чланица Коалиције је изостала јер је очигледно тактика руководстава Коалиције за РЕКОМ, на челу са координаторком Наташом Кандић, била да се лијепо сроченом причом добије начелна подршка оснивању Комисије, а потом уз »неодољив притисак на власти« уз »подршку релевантних међународних организација«, будуће државе уговорнице доведу пред свршен чин и ратификују Статут Комисије. Прикупљање »милиона потписа« за Комисију требало је да прикрије овакву тактику, односно да замијени суспендовану вољу грађана да преко својих представника у парламенту одлуче о моделу Комисије и првној природи и садржини њеног акта.
У вези са тим, подсјећам да су предсједници Хрватске и Србије, Иво Јосиповић и Борис Тадић на састанцима са представницима Коалиције за РЕКОМ истакли да мандат Комисије мора остати у оквирима правног система држава оснивача и да не смије задирату у надлежност државних органа.
Оваквим Предлогом Статута то није испоштовано па је пред странама уговорницама понижавајући задатак да оснују Комисију као властитог тутора који, као међудржавно истражно тијело, обавезује на сарадњу, истражује и ислеђује, задаје домаће задатке и пријети казненим одредбама, преузимајући на себе прерогативе судства, упркос начелу независности судова, које је и међународни стандард.
Из садржаја и образложења Предлога Статута јасно је да је тај акт направљен по узору на Римски Статут, оснивачки акт Међународног кривичног суда у Хагу. Цитирам детаљ из образложења статута: »Статут Комисије представља међународни уговор који су државе ратификовале и тиме учиниле дијелом домаћег правног поретка. Отуда произилази обавезујући карактер одредби из Статута, па и обавезност одредбе о сарадњи са Комисијом«. А обавезност сарадње са Комисијом и потупања по одредбама Статута на односи се само на државне органе, тужилаштва, судове, полицију, већ и на сва правна и физичка лица који су предмет интересовања Комисије:вјерске заједнице, политичке и културне организације, медије, бивше и садашње државне функционере и службенике, новинаре итд.
Комисија, чији је мандат 3 године, између осталих, има следеће задатке и овлашћења:
▪ да утврди чињенице о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права учињеним на подручју некадашње СФРЈ у периоду од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године, као и политичким и друштвеним околностима које су утицале на чињење ових дјела и посљедицама до којих су злочини и кршења права довели;
▪ да прикупи податке о судбини несталих бораца и цивила и мјестима затварањ и изради пописе људских губитака и мјеста затварања;
▪ да одржи јавне сесије о дјеловању државних институција, политичких организација, културних и научних установа, цркава и вјерских заједница и медија у очи и току оружаних сукоба, уз обавезно присуство позваних лица и пренос преко државних медија;
▪ да узима изјаве и прикупља документацију и да подноси кривичне пријаве надлежном тужилаштву ради обезбјеђења присуства лица, као и ради изрицања казне за одбијање лица да да изјаву;
▪ да за давање одређених података Комисији препоручи суду да приликом изрицања пресуде узме то као олакшавајућу околност од битног значаја за одмјеравање висине казне осумњиченом лицу, односно да предложи учиниоца кривичног дјела за дјелимично помиловање, односно за ванредно ублажавање казне;
▪ да сачини завршни извјештај и у њему констатује да постоји озбиљна сумња да је одређено лице учинило ратни злочин односно тешко кршење људских права, а у погледу случајева који су процесуирани у присуству оптуженог, да упути на одговарајућу пресуду при чему Комисија може утврђивати нове чињенице;
▪ да у завршном извјештају препоручи модел материјалних и симболичких репарација за жртве, начин за реформу институција и механизме којима се обезбјеђује интеграција утврђених чињеница у образовне системе држава чланица попут измјене садржаја у уџбеницима историје и »стварања заједничког записа о злочинима из 1990–их«;
▪ да обавеже парламенте и владе држава уговорница да рзмотре завршни извјештај и обезбиједе реализацију препорука.
Предлог Статута садржи и казнене одредбе па ће се сматрати да је неко лице извршило кривично дјело кажњиво казном затвора до 1 године, или новчаном казном еквивалентном износу до 5,000 еура, ако свјесно да лажан податак Комисији, уништи неки документ или предмет у намјери спречавања Комисије да спроведе истраживање; открије податак који је Комисија примила уз услов повјерљивости, одбије да поступи према захтјеву Комисије за достављање, односно стављање на увид, документа или другог извора и слиучно.
Овакав модел Комисије и овлашћења Комисије су за Удружење су спорни и неприхватљиви, а амбиција Комисије да за вријеме трогодишњег мандата обави све постављене задатке нереална, што се нарочито односи на прављење »свеобухватног историјског записа«, односно утврђивање чињеница о политичким и историјским околностима које су одлучујуће допринијеле избијању оружаних сукоба, као и чињењу ратних злочина и других тешких кршења људских права. Из образложења Предлога Статута, које се у великом дијелу своди на препричавање »Маркових конака« види се да су аутори овог акта свјесни да је истраживање узрока сукоба и злочина ризично и да нема гаранција да ће Комисија бити у стању да их превлада.
»Процес помирења није деполитизован, док би медијатори и организатори овакве иницијативе морално и на сваки други начин требало да буду некомпромитовани, што није случај«, тврди Организације породица заробљних, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске у саопштењу поводом прикупљање потписа за РЕКОМ, тврдећи да се ради о лажном пројекту о тзв. помирању коме не треба дати подршку.
Интересантно је мишљење да иза оснивања РЕКОМ стоје они исти који су разбили СФРЈ и основали Хашки трибунал, а који настоје да преко Комисије оперу своје ратне биографије, као и мишљење које у позадини оснивања РЕКОМ види “антиратно профитерство”, с обзиром на то да Комисија за РЕКОМ тражи мандат и финансирање на пуне три године с могућношћу продужетка до 6 мјесеци.
Аргумената за наведено реаговање и мишљења има, како у досадашњем раду појединаца из Коалиције за РЕКОМ и пракси једностраног суочавања са ратном прошлошћу и селективног приступа ратним злочинима и жртвама тих злочина, тако и у одредбама Предлогу Статута.
Евидентно је да не постоји постоји општа воља да се афирмише пуна истина о ратним дешавањима из деведесетих година и на основу тога подијели одговорност међу учесницима ратних сукоба и политичким елитама држава насталих на простору бивше СФРЈ. Напротив, на јавној сцени и даље је профитерско утјеривање ратне кривице Србији и Црној Гори, односно бившој ЈНА и Војсци Југославије.
Све то указује на могућност да жртва Комисије, ма колико то апсурдно звучало, буде управо истина о протекликм ратним дешавањима и да је задатак Комисије да за три – четири године, када би требало да се заврши и мандат Хашког трибунала, стави тачку на причу о ратовима.
На овакав исход упућују битне одредбе из Предлога Статута Комисије, које сматрамо спорним, као и оно што је тај акт морао да садржи, али је искључено из предмета интересовања Комисије.
- Дефиниција појма »борац« из Предлога Статута је и спорна и сувишна с озиром да закони страна уговорница садрже дефиницију тога појма, а појам »ратни злочин« не обухвата најстрашнији од свих злочина - злочин трговине људским органима.
- Неприхватљива је и дефиниција појма »СФРЈ« која се није распала како се тврди, већ је разбијена и која је трајала до 27.04.1992. године, што је изостављено, а нетачан је и податак из те дефиниције да се једна од аутономних покрајина Србије звала Косово;
- Индикативно и неоправдано је изостављање 1990 године из интересовања Комисије, јер су те године почињена тешка кршена права српског народа у Хрватској и почели оружани сукобу у тој републици бивше СФРЈ као и НАТО агресије на СРЈ 1999. године када су почињени масовни злочини над цивилима у СРЈ;
- Спорни су аргументи за одређивање Сарајева за сједиште Комисије, као и привилегован статус Босне и Херцеговине у Комисији и игнорисање постојања етнитета у тој држави.
- Давање Косову истог статуса као Србији је и провокативно, недобраонамјерно и не прихватљиво.
- Посебно је неприхватљив састав Комисије која броји укупно 20 чланова од којих су пет из Босне и Херцеговине, по три из Хрватске, Србије и Косова и по два из Словеније, Македоније и Црне Горе, кворум за рад и одлучивање Комисије са већином од 14 чланова, као и критеријуми и процедура избора чланова селекционих одбора и чланова Комисије. Исти случај је и са доживотним имунитетом чланова Комисије од свих врста правних поступака у односу на изражено мишљење и поступање у оквиру обављања дужности.
Неуобичајено је да Предлога Статута не садржи процјену износа средстава за рад Комисије. Орјентације ради, буџет Комисије за национално јединство и помирење Јужне Африке, у којој је радило око 300 људи, износио је око 18 милијона долара за двоиполгодишњи мандат. Буџет РЕКОМ, као међудржавне комисије, свакако би вишесртруко надмашио овај износ.
Као човјеку који је у овој проблематици скоро двије деценије, добро ми је позната ситуација у Црној Гори када су у питању пали и нестали борци, ратни војни инвалиди и њихове породице, као и ратни злочини почињени над војницима ЈНА и Војске Југославије. Још 1994. године Удружење је направило картон палих и несталих бораца, а податке о овој популацији посједује и Министарство рада и социјалног старања. Годинама имамо изванредну сарадњу са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије која је по познавању ове проблематике, резултатима рада и односу према жртвама лидер у региону. Познате су ми и веома изражене слабости у раду Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, које час има, час нема и која још увијек није преузела од Комисије за нестала лица Владе Републике Србије документацију о несталим лицима, борцима и цивилима држављанима Црне Горе и ратним злочинима почињеним над њима, као ни потписала предложени протокол о сарадњи. Крајње је вријеме и да Државно тужилаштво Црне Горе покрене званичну истрагу о ратном злочину над припадницима бивше ЈНА из Никшићко-шавничке групе.
Набројене и друге слабости у раду црногорских државних органа нетреба да буду разлог за прихватање понуђеног модела РЕКОМ, односно туторства над државним институцијама. Напротив, овим институцијама треба дати подршку, инсистирати на поштовању Устава Црне Горе и начела о самосталности и независности тужилаштва и судова, који треба да раде на основу устава и закона и подносе кривичне пријаве и доносе пресуде на основу утврђеног чињеничног стања, а не на основу нечијих очекивања, па макар то била и европска.
Невладине организације, уз конструктивну критику, треба да помогне држави покретањем разних иницијатива и пружањем добрих услуга, а не да раде туђи посао и по мјери донатора квалификују ратна дешавања и пишу историју која ће нас додатно посвађати на унутрашњем и спољном плану.
Сумњам да Европска комисија подржава овакав модел РЕКОМ, али ако подржава онда то треба да се јавно зна, како би се знало и ко преузима одговорност за овакав пројекат и како би се спријечиле манипулације из користољубља појединаца и група из невладиног сектора. Зато је циљ овог округлог стола да се Предлог Статута РЕКОМ сагледа из више углова и допринесе да посланици у Скупштини Црне Горе изграде однос преме овом акту у складу са позитивним прописима и интересима Црне Горе.
Уторак 07.06.2011. године
Радан Николић,
предсједник Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе
|
Даме и господо,
Сорош још помаже абортусе једним пројектом чуднога назива >Квалитетни абортуси < у Албанији, Летонији, Литванији, Словачкој, Македонији, Молдавији, Русији и Француској , једини логичан разлог је да Сорош жели да дође што је могуће мање малих Руса и осталих на овај свијет. У томе, се потпуно слаже са Хитлером који је сматрао да ниже расе треба да буду истребљене. У Немачкој, абортуси су били забрањени, а на окупираним словенским територијама Пољске и Совјетског Савеза подстицани, као и контрацепција и порнографија. Хитлерови наследници су представници данашњег глобализма углавном су то Хазарскојеврејски преваранти , а Сорош је један од њих.